Кад интернет замени лекара

Захваљујући „тумачењу“ лабораторијских анализа крви преко интернета један Београђанин је провео викенд у убеђењу да ће ући у Гинисову књигу рекорда као први мушкарац који је остао у другом стању. Трагајући за значењем термина „ЕО” који је био уписан у његову биохемијску анализу крви, на интернету је нашао објашњење да се иза ове скраћенице крије „ембрионални одјек”. Доктор је касније демантовао интернет објашњењем да су питању еозинофили (одређене врсте белих крвних зрнаца). Иако је ова епизода са смешним крајем, лекари се с правом уозбиље када говоре о свим ризицима „лечења“ преко глобалне мреже.

Истраживање које је недавно обављено у САД на узорку од 3.000 одраслих особа показује да од 74 одсто Американаца који користе интернет, 80 одсто њих тражи информације о здрављу на глобалној мрежи и то пре свега детаље о специфичним болестима или лечењу. Иако у нашој земљи није рађено компаративно истраживање, бројни лекари истичу да све више пацијената улази у ординацију саопштавајући им дијагнозу коју су „пронашли“ на интернету, или захтева од њих да их лече у складу са саветима које им је „упутила“ глобална мрежа.  

Објашњавајући због чега све већи број особа решење својих здравствених проблема тражи преко рачунара, др Весна Томић, социјални психолог из Института за заштиту здравља „Др Милан Јовановић Батут“, истиче да је основни разлог ове појаве – губитак поверења у здравствену службу „до које је дошло колико ’заслугом’ самих лекара, толико и намерно искомпликованом и веома конфузном организацијом медицинске администрације“. Свему томе треба додати и бесконачне редове у здравственим установама и – улазак преко „везе“, као и професионални губитак поверења у лекаре.

„Доктори су компромитовали своју професију из бројних разлога – почев од нељубазности у комуникацији, па до различитих здравствених кампања које су спроводили, а за које се испоставило да су биле у интересу великих фармацеутских кућа. Да би лекари дошли до дијагнозе неретко вас шаљу на хиљаду прегледа – малтене до скенера и ретко када вам кажу шта вам је када дођете на преглед. Ова ситуација код просечне особе ствара неповерење и страх – због тога велики број пацијената преко Интернета тражи одговор на питање шта ми је?“, објашњава др Весна Томић.

Наша саговорница истиче да већина људи заборавља чињеницу да су медицински лаици и да постоји велика вероватноћа да „сам свој лекар“ неадекватним лечењем нанесе велику штету организму, јер не зна како одређени лекови делују у интеракцији.

Др Вељко Ђерковић, епидемиолог из Београдског завода за заштиту здравља, каже да је интернет добар сарадник, али лош лекар и истиче да се информације које пронађемо на светској информатичкој мрежи не смеју прецењивати. Огромној популарности интернета и самолечењу „он лајн“, према мишљењу нашег саговорника, кумује и чињеница да наш народ, просто речено, не воли беле мантиле и да код лекара најчешће одлази у пет минута – после 12 часова. У скици за профил просечног пацијента налази се особа која на први наговештај болести прво пита комшију шта пије када га заболи глава, стомак, желудац или срце, а потом иде у апотеку и купи антибиотик или седатив – за сваки случај и за сваку бољку.

„Наш народ обожава антибиотике, које је веома опасно узимати на своју руку јер долази до резистенције микроорганизама и ови лекови у будућности неће више бити делотворни. Најпроблематичнија ситуација јесте када пацијент добије дијагнозу од лекара, па преко интернета почне да тражи савете како да се лечи. Самолечење је опасно чак и када је у питању млад и здрав организам, јер је узимање различитих лекова експеримент чије последице не знамо“, упозорава Вељко Ђерковић.

Он подсећа да већина болести има веома сличне опште симптоме – то су малаксалост, температура, губитак апетита и болови у глави или стомаку… а ови симптоми могу значити и грип и злоћудни тумор. Један симптом може да значи 58 болести, метафорично говори наш саговорник и закључује да одговор на питање – „шта ми је“ може дати само лекар.

----------------------------------------------

Исти симптоми за бројне болести

Др Ана Митровић Јовановић, гинеколог и председница Удружења за репродуктивно здравље Србије и једна од „уредница“ сајта „21. дан” који је посвећен контрацепцији и репродуктивном здрављу, каже да интернет не може и не сме бити замена за доктора, јер бројна стања могу имати сличне симптоме а различите дијагнозе. „Лекарима Интернет често отежава посао јер на глобалној мрежи постоји ’милион’ сајтова, а медицинском лаику је тешко да процени поузданост информација“, каже наша саговорница.