Бетмену је место у Београду

Рођаци Краљевића Марка су нам се затурили, али бројну породицу у Београду има други јунак, при том мултимилионер и холивудска звезда – Брус Вејн, познатији као Бетмен. Његова својта, слепи мишеви, у српској престоници још нису побројани, али се поуздано зна да их има више него људи. Само под Остружничким мостом обитава колонија од десетак хиљада тих ноћних летача. Бели град заправо је једно од највећих европских станишта „створења таме”.

Да је по правди, Београд би, уместо врабаца, узео њих за свој симбол. А Бетмену, осведоченом борцу против корупције и криминала, понудио бесплатан стан – то јест пећину. Кад већ Џејмс Бонд у новом роману јурца по Фрушкој гори, нема разлога да се следећа авантура Мрачног витеза не премести из Готам Ситија у главни град Србије.

Врапци ће ипак остати наши миљеници јер питомо кљуцају мрвице које им добаце, док слепи мишеви, убеђена је већина људи, кидишу на крв. Одакле то предубеђење, сем из клишираних хорор филмова, нико од оних који га шире не би умео да објасни. Али, момак и девојка који у летњој ноћи седе на калемегданској клупици дубоко у мраку, не плаше се силеџија, већ стрепе да ће им се слепи мишеви заплести у косу. А онда ће морати да се ошишају до главе. Они који у тако нешто верују, мисле да се слепи миш због тога још назива и – шишмиш.

У паници су и становници Новог Београда и Земуна, у чијим се зградама, лоше конструисаним или дотрајалим, фасада ишараних дубоким пукотинама, слепи мишеви гнезде као у бетонске пећине. „Дете ми спава у соби окренутој на страну где су се они увукли”, вапе они када за „дератизацију” позову Бранка Карапанџу или неког од његових колега из Друштва за очување дивљих животиња „Мустела”. А онда чују неочекивану истину – слепи мишеви не жуде за њиховим венама, него штите Београђане од правих летећих крвопија – комараца.

– У Средњој и Јужној Америци живе две врсте које нападају птице и једна која „лови” стоку и сисаре, па и људе, али веома ретко, а и тада само некога потпуно беспомоћног. На пример, онесвешћеног пијанца или бебу, углавном у сиротињским четвртима. А и тада не исисају више од неколико грама крви, што не може да науди ни кокошки. Европски слепи мишеви се острвљују на инсекте, наши махом на комарце. Да нема њих, никаква хемија нас од комараца не би спасла – објашњава Карапанџа, који слепе мишеве „уходи” и у правим пећинама. Уверио се да ни када их узнемиравају док су бројчано надмоћни – не уједају.

У собу ће, каже Карапанџа, улетети само младунац који још није довољно искусан. Највећи проблеми које слепи мишеви могу да задају „станодавцима” су бука и смрад. Ако они постану неиздрживи, стручњаци из „Мустеле” ће деложирати нежељене подстанаре, али пазећи да их не повреде. Слепи мишеви, колико год да су овде бројни, заштићени су као и у Европи, где су неке врсте већ и нестале. Због тога се мора сачекати да они, у некој од сезонских миграција, привремено напусте своје станиште, па да се расцеп који су населили пломбира.

– Неке врсте преносе беснило, али српске – не. Ако вас огребу, треба само примити антитетанус, као и када се огребете о ексер. Раније су људи покушавали сами да их истерају из зграда. Најужасније је било када су сипали лепак за обичне мишеве у шупљину, где се иначе сабију десетине слепих мишева, па су они испадали тако слепљени и умирали сатима – сећа се Карапанџа.

Сем у пукотинама зграда на десној обали Саве, слепе мишеве је најлакше наћи у зеленилу, поред река, где има много комараца и осталих инсеката којима се хране. На Великом ратном острву, али и на Калемегдану готово да нема старијег стабла у чијој се дупљи, као у мравињаку, нису угнездиле десетине.

– Врло се густо „пакују”, а и сићушни су. У телу имају десет центиметара, али им је распон крила троструко већи, па у лету, а још више у страху посматрача, делују крупније. Они нису заиста слепи, али пошто лове ноћу не оријентишу се очима колико емитовањем таласа ултразвука, који се одбијају о околне облике и шаљу им тродимензионални приказ терена и препрека. То је принцип по коме раде и подводни сонари. „Резолуција” неких врста слепих мишева је прецизна у десети део милиметра. Управо због тога, мале су шансе да ће налетети на вас и заплести вам се у косу. И да кренете на њега, избећи ће вас маневром – каже Карапанџа.

----------------------------------------------

Пет заблуда

– не виде

– обожавају људску крв

– преносе беснило

– ако вам се заплету у косу, морате да се ошишате до главе

– незаобилазан су састојак рецепата за црну магију

----------------------------------------------

Пет истина

– у Београду их има више него људи

– европске врсте хране се само инсектима

– у Средњој и Јужној Америци неке врсте пију крв и људима, али у количинама које не могу убити ни кокошку

– највећа су брана множењу комараца

– десетине се гнезде у дупљи само једног стабла