Све за извоз

БАЧКА ПАЛАНКА – Када у Србији фирме попут бачкопаланачког "Таркета" (у оригиналу Tarkett) буду правило, а не изузетак, њена економија, па и динар, биће много ближи Европској унији него све политичке декларације и уступци, а извозне и друге препреке далеко од суморне свакодневице.

Шефовима "Таркета", рецимо, курс уопште не смета. Било би боље да је који динар виши, али је од вредности евра, како за наш лист процењује генерални директор Веселин Весковић, много важнија стабилност цена. А та чињеница, по њему, много је важнија за рад на дуже стазе него што је то тренутна вредност евра.

Такву оцену поткрепљује, најпре, овогодишњим резултатима. Укупан приход биће око 100 милиона евра. Готово у потпуности остварен је извозом. Понајвише у Русију, Украјину, али и готово све балканске земље. О доминантној извозној стратегији говори и пример да су ове године од око милион квадрата паркета свега 40.000 квадрата продали у Србији. Најмање 60 одсто робе иде у Русију, четвртина у Шведску, одакле се дистрибуира по целој западној Европи, десет процената у Украјину и око пет одсто у балканске земље. Слично је и са осталим артиклима ове велике фабрике са око 600 запослених.

У првој години пословања, фабрика паркета "Таркет" у Бачкој Паланци испунила је све пословне планове. Иако ради у три смене, већ је донета одлука о додатној инвестицији и проширењу капацитета на три милиона квадрата и увођењу четврте. По речима Весковића, почетна инвестиција од 22, плус 10 милион евра за обртна средства, испунила је сва очекивања. Сваки уложени евро је из сопствене акумулације.

Банкари нас, каже мало у шали, а више у збиљи, први човек "Таркета", често посећују, али нисмо им клијентела. Не иду у развој на бази кредита. То је став централне управе фирме и одступања од тог опредељења нема. Без обзира на то где се фабрика налазила.

Циљ "Таркета" је и ове године, као и наредних, сведочи Весковић, убрзан раст производње и пласмана робе у источној Европи. Због тога се не инвестира само у Бачкој Паланци, већ понајвише у Русији, где је већ у сарадњи са појединим домаћим фабрикама отворено неколико погона и сви раде изванредно.

План за идућу пословну годину је већ дефинисан. Укупан приход треба да се повећа за додатних 15 одсто. Како? Повећаним извозом, али и производњом. Тренутно им је веће ограничење у расположивим капацитетима него у пласману.

На питање шта овако успешној фирми смета у нашем привредном систему, Весковић одговара да су наша економска решења све ближа ономе што има свет са којим раде, јер увозе најмање 90 одсто сировина, али, ипак, указује на честе промене појединих прописа и касно доношење појединих подзаконских аката.

 Проблем су, донекле, и високи доприноси за запослене, али, генерално узевши, не и  порези. "Таркет", између осталог, има и законску повластицу са нашом државом о повлашћеној пореској стопи на профит од око три одсто. И то је био, како рече, један од највећих разлога због чега је та мултинационална компанија проширила производњу паркета код нас, а не у некој другој земљи.

--------------------------------------------------------------------------

Брак из рачуна

Када је пре четири године дошло до спајања "Синтелона" са "Таркетом", где је мања фирма преузела већу, није се много разговарало о новцу. Много већи интерес био је да се закључи поштен "брак из рачуна". У њему "Синтелон" има приступ најсавременијим техничко-технолошким решењима у производњи подних облога, поготово за комерцијалну употребу, али и другим знањима и стандардима. Заузврат "Таркет" је добио велику улазницу за источноевропско тржиште и фирму са изузетно способним и квалификованим радницима. Да је постигнут пун погодак не сведоче само производни и извозни успеси, већ и чињеница да је број запослених удвостручен – са 300 на 600. Просечна плата је око 30.000 динара, јер половини радника у фабрици паркета још није истекла ни година стажа, али ускоро – биће већа. У погону "линолеума" плате су око 40.000 динара у просеку.