Алармантна статистика

Јуче је у свету обележен Међународни дан борбе против насиља над женама који је први пут установљен 25. новембра 1981. године у Боготи, када су феминисткиње Латинске Америке и Кариба говориле о породичном насиљу, силовањима и сексуалном злостављању, као и о насиљу које су жене и политички затвореници трпели под тадашњим диктаторским режимима у земљама Јужне Америке.

Јучерашњи датум је одабран у знак сећања на сестре Патрију, Минерву и Марију Терезу Мирабел које је брутално убио диктатор Рафаел Трухиљо у Доминиканској Републици 1960. године. У оквиру Међународног дана против насиља над женама, у Канади се обележава и годишњица масакра у Монтреалу који је 6. децембра 1989. године починио Марк Лепин убивши 14 жена и ранивши 13 особа (девет жена и четири мушкарца) и оставивши писмо у коме објашњава своју мржњу према феминисткињама.

Статистички подаци су алармантни: једна од три жене на свету жртва је физичког или сексуалног узнемиравања, а једна од пет жена је жртва силовања или покушаја силовања. Сваке године, три милиона жена изгуби живот због насиља коме су изложене зато што су жене, а насиље према њима присутно је у свим земљама, свим културама и социјалним слојевима, подаци су Уједињених нација.

Пошто је насиље према женама у порасту у целом свету, шефови земаља и влада држава чланица Савета Европе израдили су на трећем самиту у Варшави прошле године Акциони план у оквиру кога ће се парламенти свих земаља чланица ујединити у борби против насиља над женама у породици. Шефови држава СЕ су у заједничкој изјави истакли да је породично насиље једно од најраспрострањенијих облика кршења људских права на свету и да мора бити сузбијено у свим државама чланицама Савета Европе.

Уједињене нације и ове године организују "Кампању 16 дана акције против насиља над женама" која је покренута 1991. године. Од тада у овој акцији учествује око двр хиљаде женских група и невладиних организација у више од сто земаља. Ова глобална кампања, чији је циљ да допринесе порасту свести о распрострањености овог проблема и тако доведе до његовог решавања, сваке године почиње  25. новембра а завршава се 10. децембра на Међународни дан права човека. Кампања је ове године фокусирана на сексуално насиље као оружје рата, генитално сакаћење, силовања, бракове међу децом, убиства из части...
Г. П.

--------------------------------------------------------------------------

 Ислам против сакаћења

Од нашег сталног дописника
КАИРО, 25. новембра – Један озбиљан покушај да се крене ка сузбијању, и још пожељније, укидању, праксе сакаћења женских гениталија у једном броју афричких и азијских земаља, вероватно ће се, у најбољем случају, завршити са половичним резултатом.

У Каиру је, наиме, јуче окончан дводневни скуп под називом "Међународна конференција о спречавању насиља над женским телом" уз закључак да је сакаћење женских гениталија пракса која нема упориште у вери.

Овај обред укорењен је највише у Египту и Судану, неколико субсахарских земаља и понегде у Азији. Субсахарске земље пребацују Египту да обрезивање девојчица и девојака потиче из фараонског доба, док Египћани тврде да је пракса афричка, јер на папирусима из времена фараона нигде нема записа, нити назнака на насликаним зидовима храмова и унутрашњим одајама пирамида, који би сугерисали да је обрезивање жена било познато тадашњим владарима.

Иначе, конференција је одржана под сводовима најпознатије образовне институције у (сунитском) исламу, Универзитета Ал-Азхар. На скуп су дошли угледни исламски теолози из целог света, а египатске су предводили Велики муфтија Али Гома, Велики шејх Ал-Азхара Мохамед Сајед Тантауи и знатан број других утицајних верских учењака. Гома је у уводном излагању , уз остало, поменуо да у Курану пише да ниједан муслиман не сме нанети неиспровоциран физички или ментални бол другој особи, те је закључио како је обрезивање жена грех који се односи на све вернике.

Према новим статистикама, пракси сакаћења женске деце у Египту прибегава свака друга мајка. Статистика утврђује да се обрезивање углавном спроводи на селу и у горњем току Нила, на југу земље. Раније је пракса била још распрострањенија, али су у међувремену образованији слојеви почели постепено да је се клоне.

Власти у Египту покушале су још пре пола века да забране обрезивања изван медицинских установа, што је, очито, такође било врло одомаћено. Пре 10 година египатски министар здравља увео је потпуну забрану женског полног сакаћења, што је 1997. године подржао и Касациони суд. Па ипак, традиција чини своје.

Уосталом, ћерке пророка Мухамеда нису биле подвргнуте мучењу те врсте, али шта то вреди када, према подацима Светске здравствене организације УН, то очигледно не знају мајке 8.000 девојчица које дневно буду одведене на обрезивање. Са том траумом у свету данас живи 150 милиона жена.
Л. Васиљевић