„Пауза” са Пакистаном

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Већ погоршани односи САД и Пакистана нашли су се на још већој стрмини после одлуке Вашингтона да главном савезнику у борби против тероризма у јужној Азији обустави више од 800 милиона долара од планиране војне помоћи за ову годину, шаљући тиме Исламабаду поруку незадовољства његовим понашањем.

Америчко-пакистанске везе су на силазној путањи од 2. маја, после супертајне америчке операције у којој је, у гарнизонском граду недалеко од Исламабада, убијен вођа Ал Каиде Осама бин Ладен. Пакистанска страна о тој акцији није била унапред обавештена, па је тако исказано неповерење – и чињеница да су амерички командоси игнорисали суверенитет земље – у редовима велике пакистанске војске, једне од највећих на свету, доживљено као „понижење”.

Непосредан повод за овако драстичан потез била је одлука Исламабада да поништи визе за више од стотину америчких инструктора за специјалне операције, који су са пакистанским колегама радили у пограничном подручју са Авганистаном, као и одбијање да се издају визе за техничаре који је требало да сервисирају специјалну опрему која је била део пакета војне помоћи.

Та помоћ, према најновијим бројевима чак 20 милијарди долара од 2001, а 4,5 милијарди само прошле године, досад је дотицала редовно, без условљавања.

У овогодишњем пакету, чија је отпрема стављена на лед, било је и 300 милиона долара надокнаде Пакистану за ангажовање више од 100.000 војника уз авганистанску границу, где су склоништа Ал Каиде и талибанских побуњеника. Суспензија међутим не погађа испоруке војне опреме, укључујући и борбене авионе Ф-16, коју је Пакистан купио.

Исламабад о овоме није званично обавештен, али су из његовог војног врха већ стигле прве реакције, чији тон показује да се између два савезника продубљује неповерење од чега би штету могле да претрпе обе стране. „Нама нису неопходни инструктори, већ само опрема”, цитира „Вашингтон пост” једног неименованог пакистанског официра који сматра да је амерички потез „политичко маневрисање”.

САД већ дуго Пакистан оптужују за „двоструку игру”: да, док узима америчке паре за борбу против тероризма и подршку рату против талибана у Авганистану, у исто време, преко своје војне обавештајне службе, тим истим талибанима обезбеђује логистичку и политичку подршку. Америчке службе су уверене и да Бин Ладен није могао да буде у граду пуном војске, а да са тим није био упознат пакистански војни врх.

Леон Панета, нови секретар за одбрану, изјавио је током викенда да мисли да је у Пакистану, у пограничном подручју, и Бин Ладенов наследник Ајман Завахири.

Како преносе овдашњи медији, оно што је прелило чашу био је недавни инцидент када је америчка страна пакистанској пренела да је открила склониште двојице талибанских вођа у пограничном подручју, да би они сутрадан, очигледно „типовани”, одатле нестали.

До најновијег заплета долази и у околностима пораста антиамеричког расположења у пакистанском јавном мњењу, али и гласног гунђања у нижим ешелонима армије због „попуштања Американцима”. На другој стани, Обама је изложен и све јачим притисцима из Конгреса да буде одлучнији према дволичном савезнику.

У првим анализама новостворене ситуације указује се да САД конопац затежу, али да не желе да он и пукне, јер је зависност обострана. Кроз Пакистан се у великој мери снабдевају америчке трупе у Авганистану, а још већи улог је америчка жеља – и потреба – да држи на оку већ повећи пакистански нуклеарни арсенал.

Ту је и „фактор Кине”, традиционалног пакистанског пријатеља, који је већ поменут као алтернативни испоручилац опреме коју је Исламабаду ускратила Америка.