Триполи: има хране, нема бензина

Од нашег специјалног извештача

Триполи – Либијске власти још не желе да коментаришу овдашње разговоре Абдулаха ел Хатиба, специјалног изасланика генералног секретара УН, као ни вести из Адис Абебе где је Француска изразила спремност да о питању Либије сарађује с Афричком унијом.

Одлазак пуковника Гадафија са власти и даље је „одлучујућа тачка” француске позиције, али после одређене дозе дистанцирања италијанског премијера Силвија Берлусконија чини се да Европска унија нема чврст став око Либије.

Италија је у посебној позицији, јер много зависи од испорука нафте и гаса које подводним цевима иду директно из Либије за Италију. Сада је Гадафи заврнуо вентиле, а после лета долазе јесен и зима.

На војном плану, иако побуњеници најављују некакве три офанзиве, од тога очито нема ништа.

У Триполију има хране у изобиљу, у Бенгазију је нема, па је Гадафијева власт понудила помоћ у храни становништву Бенгазија у вредности од 400 милиона долара.

У Бенгазију, као и у Триполију, нема бензина. У току је својеврсна размена на приватној основи. Грађани возе нафту, које Либија има довољно, у Тунис, а одатле се враћају са кантама бензина. Редови за бензин су у Триполију велики, али жене возачи имају предност и добијају гориво преко реда. Жене никада не чекају ни у каквом каквом реду.

Како Либијци слабо возе бицикле, а сада је то због несташице бензина врло популарно средство превоза па тако ових дана докторка Нина Ђорђевић мора и ноћу у Триполију да интервенише због таквих повреда јер Либијци у њу имају највише поверења. У болници на Занзуру у Триполију ради петнаестак наших медицинских радника, при чему је најпопуларнија и особа од највећег поверења међу Либијцима госпођа Тања Џалета.

У граду Сабрата у Онколошком центру ради тренутно двоје наших лекара, пет медицинских сестара и један медицински техничар. У градићу Жмељ код Сабрате ради шест наших медицинских радника.

У фабрици воде и сокова Џафара, у Триполију, раде Александар и Раде Бранковић из Србије, који су једини у тој фабрици остали од странаца.

Медицинско особље из Србије помаже свим Либијцима, па их има и у Бенгазију. У градићу Шехат, којег контролишу побуњеници, у локалној болници ради доктор из Србије, који тамо живи са супругом. Са свим грађанима Србије у Либији, како они кажу, а овде их има 150, амбасада Србије у Триполију има свакодневни контакт. По бројности српска је дијаспора тренутно и најбројнија европска дијаспора у Либији.

Ипак, највећа звезда из Србије у Либији свакако је тренер либијске фудбалске репрезентације Бранко Смиљанић који је раније био тренер једног од два најпопуларнија клуба у Триполију „Итихад”. Смиљанић је са репрезентацијом узео бронзану медаљу на Медитеранским играма у Италији, па у Либији ужива статус националног хероја. Захваљујући њему, центарфор репрезентације Либије требало би да настави каријеру у „Звезди” или у „Партизану”.

Но, осим спортских и политичких трансфера, у Либији су актуелни и новинарски трансфери. Либијски новинари, који одлуче да напусте Триполи и преместе се у Бенгази, за прелазак добијају и до 300.000 долара.