Крагујевац – филмски град

Крагујевац – Још почетком деведесетих година прошлог века, када је „Застава“ почела да посрће, а радници више времена проводили на улицама, тргујући прошверцованим цигаретама и бензином, поставило се питање зашто празне хале не претворити у велики филмски студио. О томе се говорило и међу јавним личностима и политичарима који су уочавали да од аутомобилске индустрије више нема вајде. Нешто од чаршијских прича о филмског граду у срцу „српског Детроита“ ипак је заживело у стварности.

Ових дана се завршавају припремни радови за снимање серије о градњи „Титаника“, који је поринут 1911. године у бродоградилишту „Харланд енд Волф“ у Белфасту. Реплика чувеног ирског бродоградилишта сада се прави управо у фабричком кругу „Заставе“, односно „Тополивнице“, чији су први објекти саграђени још 1836. године. „Ренесансни индустријски комплекс“, како је стару фабрику својевремено описао редитељ Емир Кустурица, покушавајући да се са градом договори о градњи неколико модерних биоскопа, послужио је продуцентској кући из Београда „Ворк ин прогрес“ да измести време и на веродостојан начин прикаже како се пре једног века градио најпознатији путнички брод.

Снимање серије, која ће бити приказана на италијанској телевизији „Раи уно“, почиње 15. августа, када ће поново оживети стари фабрички објекти у срцу града, који данас чине део културно-историјске целине Милошев венац.

– Ово је добра прилика за промоцију Крагујевца, односно нашег историјског наслеђа и споменика индустријске архитектуре, што ће бити од изузетног значаја када будемо аплицирали за средства из европских фондова, која су нам потребна како бисмо ревитализовали све објекте у склопу Милошевог венца – изјавио је Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој.

Снимање играног филма и драмског серијала „Лед“ већ је почело. Ово прво дело Радоша Бајића, којим је 1975. године дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, режираће његова ћерка Јелена Бајић-Јочић. Глумачку екипу предводи легенда српског глумишта Велимир – Бата Живојиновић, а једна од првих клапа је пала на простору железничке станице, саграђене 1886. године.

– Ово је свечани тренутак у коме постаје јасно да сарадња у реализацији великог филмског пројекта значи да Крагујевац почиње да има важан утицај у филмској уметности. То је почетак изградње једне нове димензије у области културе која му недостаје – рекао је председник Скупштине града Саша Миленић уочи почетка снимања.

Последњих година Крагујевац се прочуо као идеално место за реализацију филмских пројеката и драмских серијала, чему је највише допринела серија „Село гори, а баба се чешља“. Неке од епизода снимљене су у крагујевачким селима, а поједине секвенце испред Скупштине града. Градоначелнику Верољубу Стевановићу ова серија се, изгледа, највише допала.

– Ово је чудо од серије... И свака епизода има толико порука у позитивном и традиционалном смислу у односу на све серије које су до сада снимане о српском народу – није Стевановић штедео речи хвале приликом посете глумачкој екипи у селу Богдање.

Захваљујући локалној управи на напорима које је уложила да серија успе, Бајић је, пред крај снимања 155. епизоде, рекао: „Није случајно што смо поново у Крагујевцу. Град нам је отворио и врата и срце, а месец и по дана снимања у изванредним условима које нам је пружила локална самоуправа, градоначелник и грађани својом добродошлицом учинило је да се квалитет рада види сваке суботе на РТС-у“.

Крагујевац је био „домаћин“ још једне серије – „Мој рођак са села“. Претежно је снимана у оближњем селу Борач, али било је посла и у самом граду. Посвећен успеху серијала, градоначелник Стевановић је чак уступио свој кабинет за снимање појединих секвенци.

Кроз ове серије прошло је много локалних глумаца, али и Крагујевчана, који су као статисти дали значајан допринос да фантазија добије животну димензију. Истовремено, бар на тренутак, они су имали прилику да осете неки другачији живот, можда не бољи, али свакако интересантнији од свакодневице. Тако су Крагујевчани, захваљујући локалним властима и градоначелнику Стевановићу, бар накратко били „филмске звезде“, а сам град постао је стециште многих глумаца, не само оних којима је то професија.

Бране Карталовић