Америка ризикује да банкротира

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Чак и највећи овдашњи оптимисти последњих дана постају реалисти, прогнозирајући да је могуће да се догоди и оно што је донедавно сматрано невероватним: да САД, први пут у историји, дођу у ситуацију да не могу да сервисирају своје дугове и, практично, прогласе банкрот.

То је сценарио од кога се диже коса на глави не само надлежнима за фискалну политику владе Барака Обаме, него и остатку света. Ако две партије у Конгресу, републиканци и демократе, до 2. августа не постигну споразум, економисти упозоравају да ће то изазвати шок на светским берзама и да ће имати деструктивно дејство како на америчку, тако и на светску економију.

Неки најављују и нови круг свеопште економске кризе.

САД су једна од ретких земаља где се лимит за задуживање озакоњује у парламенту. Текући од 14,3 билиона (хиљада милијарди) долара, биће достигнут за мање од три недеље.

У сличним ситуацијама досад, то је чињено рутински (чак неколико пута током два мандата републиканца Џорџа Буша), али овога пута то се претворило у политичко и, пре свега, идеолошко питање, око кога се, уместо да напредују ка споразуму, две стране све више удаљавају.

Обама, који је већ неко време и директно ангажован у настојањима да се постигне договор, није успео да обезбеди пристанак друге стране за свој „велики план”, који је предвиђао да се у следећих 10 година буџетске обавезе „скрешу” за 4.000 милијарди, али да се истовремено за 1.000 милијарди повећају буџетски приходи, кроз додатно опорезивање најбогатијих Американаца (оних који зарађују више од 250.000 годишње), кроз укидање субвенција нафтној индустрији, пољопривреди и слично.

Републикански лидери су то одбили – не пристају на било какво повећање пореза, што је постала њихова партијска догма. На другој страни, и у редовима Обаминих демократа било је сасвим очигледно „гунђање” на спремност њиховог лидера да на олтар споразума изнесе смањивање опсега важних социјалних програма, као што је „Медикер”, здравствено осигурање за старије од 65 година, које обезбеђује држава.

Није помогао ни аргумент да ће сваки долар на овај начин обезбеђених додатних прихода бити праћен са три долара буџетских уштеда. Републиканци остају са ставом да повећање пореза у условима стагнантне економије не долази у обзир, при чему се привилегије богатих бране објашњењем да су они ти „који обезбеђују нова радна места”.

Престројавање републиканаца на крајње десне позиције тумачи се и притиском који врше новопечени конгресмени из њихових редова, изабрани на изборима прошлог новембра, када је опозиција демократама преотела већину у представничком дому. Тих укупно 87 новајлија своју базу има у крајње конзервативном „Покрету чајанке”, који је против било какве погодбе.

Текући заплет тако показује сву снагу и све слабости америчког политичког система. Председник САД јесте „најмоћнији човек света”, али је често немоћан код куће, због тога што је систем „равнотеже власти” (извршне, законодавне и судске) направљен тако да доношење одлука буде тешко, а не лако. То је нарочито у ситуацијама када већину у два конгресна дома имају различите партије. „Тешко је сетити се сличне вруће кризе у којој су се лидери Америке зафарбали у толико ћошкова”, оценио је ову ситуацију у коментару за вебсајт Си-Ен-Ена професор Дејвид Герген, директор Центра за јавно лидерство са Харвард универзитета. „Боље би било да ускоро нађу решење како да из тога изађу, иначе ћемо платити страшну цену.”

Обама, очигледно, настоји да се позиционира између два табора, као озбиљан лидер, који је спреман да, да би нешто добио, нешто и да. „Обе стране морају бити спремне да прихвате политички болна решења”, изјавио је у прекјучерашњем телевизијском обраћању, додајући да је спреман од истрпи и критику из сопствене партије како би дошло до расплета.

На то је главни преговарач републиканаца узвратио: „Ја не видим пут до договора, ако они не попусте”.

Све се догађа и у околностима када се загрева терен за председничке изборе 2012, у којима Обама настоји да стекне други мандат. У кампањи већ доминирају економске теме, које се увијају у партијске идеологије („велика држава”, за коју су, наводно, демократе, насупрот свеопштој дерегулацији и смањивању администрирања, за шта су републиканци).

Против Обаме је, пре свега, висока стопа незапослености, која је, према најновијој статистици, поново у порасту: само једном у минуле две и по године, колико је председник, пала је на испод 9 одсто. Тренутно је 9,2 одсто.

Оно од чега се страхује – то је полазиште опозиције да ће, што у економији буде горе, то њима политички бити боље, а и да за пораз Обаме вреди платити сваку цену.

Милан Мишић