Изазов људских права

Стара прича добија ових дана нову верзију: Кинези остају супротстављени америчкој идеологији људских права, али не поричу њихову универзалност и значај за складније међународне односе и општи напредак у свету.

На "Међународном симпозијуму о уважавању и унапређењу људских права и изградњи хармоничног света", који је одржан у Пекингу, кинески функционери су затражили "подршку међународне заједнице напорима Кине да осигура људска права својим грађанима". Доста необичан захтев. Људска права тако постају унутрашњи политички изазов. Учесници су могли да уоче да су се иступања кинеских функционера темељила на новој доктрини председника Ху Ђинтаоа о изградњи како "складног" друштва у Кини, тако и "складнијих" односа међу земљама и народима.

Кинези су унели новину у терминологију о овој политички осетљивој материји: говорили су не само о уважавању и примени људских права, него и о њиховом развоју. А како је, по њима, развој људских права у разним земљама различит, ни примена не може да буде униформна, него зависи од историјских, друштвених и културних специфичности сваке земље. Али различити "модели" треба да сарађују и користе позитивна искуства других, уз уважавање универзалних принципа о људским правима, садржаних у Повељи УН и у Конвенцији о грађанским и политичким правима.

Оптужбе и противоптужбе

Ова међународна расправа у Пекингу уследила је после учесталих критика и оптужби које су са Запада, а посебно из САД, упућиване Кини за, како се тврди, кршење и недовољно уважавање људских права, али и после врло успешног супротстављања кинеске дипломатије америчкој идеологији људских права у Уједињеним нацијама.

Међу критикама упућеним Кини најжешће су оне које су изнесене у годишњем извештају Стејт департмента, у марту, и у једном извештају Конгреса, у септембру ове године.

У првом документу Кина је оптужена, одмах после Ирана, за "најсистематичније повреде људских права на свету" у 2005. Конгрес је дао врло критичну оцену о правосуђу и гушењу слободе медија и грађанских слобода у Кини. Посебно су били оштри демократи који су недавно победили на изборима за Конгрес. У Конгресу су критиковане и велике америчке компаније попут "Мајкрософта", "Гугла" и "Јахуа" што се, у јагми за профитом, слепо повинују кинеским законима, док Кинези контролишу и "цензуришу" Интернет. (У Кини има 110 милиона корисника Интернета, а до 2010. биће их 250 милиона.)

Кинези су већ усталили праксу да на сваки амерички извештај о стању људских права у Кини узврате својим документом о стању људских права у САД. Наравно, после открића онога што се догађало у затворима у Абу Граибу и Гвантанаму, али и са прислушкивањима и ограничавањем грађанских слобода у САД, Кинези су, без великог напора, могли да оптуже Американце за политизацију и идеологизацију људских права и за дупле стандарде. Оспорили су и њихово морално и политичко право да надмено суде о туђим гресима.

Овакве ставове Пекинга поткрепио је успех кинеске дипломатије у обезвређивању америчког концепта људских права у међународној пракси. У два наврата Кинези су успели, уз помоћ лобија "трећег света", да осујете избор САД у Комисију УН за људска права, америчко "чедо" још из времена Елеоноре Рузвелт.

Зато САД нису ни успевале да у УН издејствују међународну осуду Кине за кршење људских права. А кад су настојале да поврате свој примат – тако што ће Комисију заменити Саветом УН за људска права – Кинези су и за Савет имали свој лоби, па су Американци доживели свој највећи пораз у историји УН – са само четири према 170 гласова.

Сурова реалност

Међународни семинар у Пекингу, међутим, показује да кинеска дипломатија своје успехе у супротстављању Америци није схватила и као победу ранијег одбранашког концепта, по којем у Кини и нема повреде људских права. Напротив. Она сад само жели да објасни у чему је и зашто друкчија.

Представници Кине су, с разлогом, успех у реформама – поред осталог и кроз повећање националног дохотка по глави становника са 226 на 1.700 долара или кроз смањење броја сиромашних са 250 на 23 милиона долара – представили као успех у промовисању основних људских права, и то на живот и напредак.

Међутим, они су акценат ставили на нешто друго: оно што је постигнуто "гарантује, без преседана, права кинеског народа на опстанак и развој и солидне основе за неговање политичких, економских, културних и социјалних права", како је објаснио Цај Ву, представник владине Канцеларије за информације. А за развој људских права нужни су међународни дијалог и сарадња. "Треба да уважавамо право сваке нације да независно бира свој друштвени систем и начин развоја, уз уважавање разноврсности и различитих цивилизација, како би се изградио хармоничан свет, који одговара свим цивилизацијама и уважава људска права свих", истакао је Ђијанг Џенхуа, потпредседник Свекинеског народног конгреса.

Неспоразуми, према Кинезима, произлазе из различитих историја. Запад је концепт људских права формирао у сукобима обесправљених народа са монархијама, верским ауторитетима и феудалном олигархијом после ренесансе. Зато су му најважнија индивидуална и политичка права. Кинези су, пак, своја прва права спознали са победом над страним империјализмом. Отуда људска права виде превасходно у остварењу колективних тежњи, које оваплоћују јака и суверена држава и јединствена нација.

Немају Кинези илузија да се наслеђене представе мењају лако. Али изражавају спремност да и туђа корисна искуства преносе у "сурову кинеску реалност".