Обама за посредничку улогу Москве

Вашингтон је спреман да подржи посредничку улогу Москве у Либији, изјавио је јуче Барак Обама после дужег телефонског разговора са Дмитријем Медведевом, али Американац је био категоричан у ставу да је подршка могућа једино уколико преговори допринесу демократизацији Либије и окончају се одласком са власти Муамера Гадафија.

„Председник Обама захвалио је председнику Медведеву на посредничким напорима које Русија чини у Либији и подвукао да су САД спремне да подрже преговоре који би довели до демократизације ове арапске земље и одласка Гадафија са власти“, наводи се у саопштењу Москве у коме се још каже да је Обама спреман да се сретне са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом.

Овог марта, у време изгласавања резолуције Савета безбедности УН којом је Либији заведена зона забрањеног лета, Русија се уздржала од гласања, али после тога Москва оштро критикује акције НАТО-а које су изашле из оквира дозвољеног мандата.

У Русији сматрају да кључну улогу у решавању либијског проблема мора да има Афричка унија. Лични изасланик председника Медведева Михаил Маргелов разговарао је прошле недеље о мирном решењу. Тада се у Бенгазију срео са лидерима побуњеника, а у Триполију са представницима Гадафијевог режима. После тога је један неименовани руски званичник изјавио за дневник „Комерсант“ да је Гадафи спреман да се повуче са власти уколико му буде гарантована безбедност.

Како је недавно у часопису „Форин полиси“ написао Роберт Целигер, Гадафи воли да игра шах и веома је свестан да му у садашњој игри прети – мат. Не чуди стога што су на адресе светских званичника, а посебно ка Москви, кренули многи сигнали о његовој спремности да оде са власти. Како наводе извори блиски либијском вођи, њему преостаје све мање пара и енергената у тренутку када расте притисак од стране НАТО-а и побуњеника који имају подршку западне војне алијансе.

Гадафи је међутим непредвидљив и тешко је проценити колико дуго ће га држати „жеља” да оконча рат. Проблем је и у томе што би његово повлачење имало поразне последице по његове најближе сараднике, па и на војнике на фронту. Нема сумње да би се многи од оних који су током протеклих месеци здушно подржавали либијског лидера нашли под осветничким мачем побуњеника.

Међународни кривични суд већ је подигао оптужнице против либијског лидера и његовог сина, што свакако усложњава напоре оних који раде на мирној транзицији власти. Управо зато пуковник толико инсистира на гаранцијама личне безбедности.

У „игру иза сцене“ укључени су и Велика Британија, Турска и још неке земље, па чак и саме САД које „канале ка Гадафију” проналазе преко својих савезника Британаца. Један од важних играча је и Џејкоб Зума, председник Јужноафричке Републике, који од самог почетка ратних дејстава настоји да либијски оружани сукоб преведе на дипломатски терен.

Покушаји свих наведених да „одобровоље“ Гадафија да коначно донесе одлуку о повлачењу нису у вези само са његовом судбином. Много се више калкулише око сарадње са режимом који би требало да наступи после Гадафијевог.

После генерала на сцену ступају пословни људи, а са њима и мешетари свих могућих профила.

Слободан Самарџија