Фудбалер без менаџера

Ивана Ергића су многи домаћи и страни медији и пре завршетка прошле сезоне преселили у Црвену звезду. Нешто касније следила је исправка поткрепљена његовом наводном изјавом да због „мафије која влада српским фудбалом” ипак неће међу „црвено-беле”. „Филозоф у копачкама”, како су га прозвали због колумни у нашем листу, за „своју Политику” категорички демантује шпекулације:

– Та прича је потпуно измишљена. Наводно су ме видели да улазим у просторије Звезде и да је договор „на прагу”. Неки су опет по свом нахођењу повезивали делове мојих ранијих изјава и текстова и склопили мозаик да нећу због криминала.

Шта је истина?

– Немам појма ни шта се дешава у Црвеној звезди, ни какви су људи који је воде. Не знам одакле изјава да мафија влада нашим фудбалом. Било би страшно да је заиста тако. Чињеница је да мафије има, али не само код нас, већ свуда. Нисам разговарао ни са председником Лукићем, ни са директором Аџићем, нити с тренером Просинечким. Нисам имао никакав контакт с нашим најтрофејнијим клубом, нити био у њему. Волео бих да се то рашчисти.

Да ли ипак постоји могућност да заиграте у Србији?

– Уопште нисам размишљао да играм у нашем фудбалу. На жалост, није добра клима за то. Да је друго време сви бисмо ми из иностранства дошли овде да играмо.

Завршили сте мисију у турском фудбалу. Какви су планови?

– На одмору сам и чекам. Менаџеришем сам себи. То је увек ризик, јер је тешко самостално наћи ангажман. Мени је „менаџерисање” веома интересантно и забавно. То је реална сатира, луткарско позориште у којем има невероватно занимљивих типова. Од скромних улизица који су неки десети посредници, па све до типова који отворено прете теби и породици. Имам доста снимљеног материјала, углавном са иностраним менаџерима. Планирам да то једног дана и објавим. И ако се ништа не отвори, неће бити страшно ни да паузирам пола године или да евентуално завршим каријеру. Има и других ствари у животу осим фудбала.

Противник сте менаџера, али се стиче утисак да се без њих ипак не може?

– Јесам, јер играчима пуне главе да су неопходни. На жалост, то је донекле и истина, али и због других разлога. Виспрени су, умрежени и увек се „тале” с неким из клубова. Због тога можете да видите да су неки фудбалери залутали и да се уопште не уклапају у ту нову средину. То је класична комерцијална прича. Неко је добио велики новац и то отприлике иде тако. Кад си сам, опет мораш да идеш преко неког... Постоје и честити менаџери, али су ретки, јер поштени тешко опстају. Ни њима са играчима није лако.

Имате ли понуда?

– Постоји пар „лабавих” прича. Дописујемо се факсовима и електронском поштом или смо у телефонском контакту. А требало би да се с тим људима погледам у очи, да разговарамо и ако се договоримо да прегледамо уговор и да стиснемо руке. Тако је искреније, аутентичније. Већина играча прави грешку, јер потписује на слепо. Најсвежији пример је Кени Милер. Дошао је из Селтика у Бурсу. Потписао је одличан уговор, али није знао ни где долази, ни с ким ће сарађивати. Незадовољан је животом у Бурси и сада се каје.

Како сте отишли у Турску?

– Сам. Тренер Саглам ме је одушевио, а свидели су ми се и људи и град. Одлучио сам да потпишем и испоставило се да ми је то био одличан потез. Постали смо прваци и играли у Лиги шампиона. Најпоноснији сам што смо уз титулу освојили и трофеј за фер-плеј. Саглам је први тренер у мојој каријери, који је у свакој прилици наглашавао да је фер-плеј важнији од победе. Ето, то сам доживео у тој „дивљој” Турској, каквом је сматра Европа.

Где бисте волели да наставите каријеру?

– Привлачи ме Кина. То би био изазов. Волео бих да упознам кинески народ и њихову културу. Међутим, тамо је прелазни рок завршен. Можда у некој арапској земљи или Русији – да нема толико криминала у њеном фудбалу. Привлаче ме егзотичне земље и нове културе. Желим да научим нешто ново. То је једна од предности мог посла. Због тога ми је криво што сам девет година провео у Европи.

Да ли имате поруку за млађе играче?

– Саветовао бих сваком да оде на мој начин. Да га менаџер не води за руку, па после кад потпише да га притискају милиони њих и пуне му главу разним стварима. Уместо плеј стејшна нека проуче своја елементарна права, да би могли бар мало боље да се снађу приликом трансфера.

------------------------------------------------------------------------------

Шампион у три земље

ЛИЧНА КАРТА

Име и презиме: Иван Ергић

Датум и место рођења: 21. јануар 1981, Шибеник

Висина / тежина: 185 цм / 89 кг

Место у тиму: централни везни

Сениорска каријера: Перт Глори (1999-2000), Јувентус (2000-2001), Базел (2001-2009), Бурса (2009-2011)

Репрезентација: 11 утакмица (476 минута)

Трофеји: првак Аустралије (2000), првак Швајцарске (2002, 2004, 2005, 2008), првак Турске (2010), победник купа Швајцарске (2002, 2003, 2007, 2008)

Лична признања: најбољи млади играч Аустралије (1999)

Процењена тржишна вредност: 3,7 милиона евра