Кућа или гарсоњера

ТЕМА ДАНА
У трагању за станом житељ престонице полази најчешће са сумом од 50.000 евра, кажу у београдским агенцијама за некретнине. То је износ који, помоћу банкарских позајмица, клијенти могу да издвоје за решење стамбеног питања. Према казивању Каће Лазаревић, директорке агенције "Алка", за тај новац клијент може да купи само гарсоњеру од 25 или једнособни стан до 35 квадрата.

–  Али ту тек почињу проблеми, јер је на тржишту најмање таквих станова. У старим зградама ретко су се градиле мање просторије, а ако их је и било, углавном су намењиване послузи, док их у новијим објектима готово уопште нема. Дакле, чињеница је да се такав стан, чим "осване" у огласима, одмах прода. Кад је реч о локацијама, то су углавном Нови Београд и шире градско језгро. И увек, готово по правилу, реч је о приземљу или неком високом спрату – објашњава Каћа Лазаревић, при том опомињући купце да не забораве на споредне трошкове кредитирања за које морају да издвоје и по неколико хиљада евра.

Понекад је, каже она, за провизију агента, банкара и порез на стан ове квадратуре потребно платити и седам хиљада евра. Без обзира на све, куповина стана на кредит се исплати јер је банкарска рата готово изједначена са киријом. Тако се, додаје она, закуп гарсоњере у престоници месечно плаћа од 150 до 300 евра, зависно од опремљености и локације.

У Нишу се за исти новац и уз мало више среће могу пазарити два оваква стана и то у центру града, кажу нишки агенти за некретнине. Према речима Данијеле Ковачевић, директорке Агенције "The best House", њихови купци за обезбеђивање крова над главом најчешће издвајају од 25.000 до 35.000 евра.

– За те паре може се наћи гарсоњера у центру града или једнособан стан. На периферији се квадрат продаје и за 650 до 680 евра. Исто као Београду, и Нишу недостају мали станови. Како шта изађе тако се и прода и купци углавном чекају да се појави нека повољна прилика.

Слична ситуација је и у Крагујевцу. Мирослав Брковић, директор "Брковић некретнина", каже да се гарсоњере продају по цени од 20.000 до 25.000 евра, а једнособни станови и мањи двособни могу се наћи и за 30.000 до 40.000 евра.

– Квадрат старе градње у центру кошта од 700 до 750, док се у новијим зградама, са порезом, продаје по цени од 900 евра. На периферији су цене знатно ниже и крећу се од 550 до 600 евра.

Листањем огласа на Интернету може се закључити да је у Горњем Милановцу за 50.000 евра могуће постати власник куће од стотинак квадрата. У Ваљеву се за исту суму продаје некретнина од неколико стотина квадрата са окућницом. Трособан стан, са грејањем и у центру града, може се за 50.000 евра купити и у Лесковцу, док се у Брусу по истој цени продају два двоипособна стана у централној градској улици. 

-----------------------------------------------------------

Хаотична престоничка понуда

У Београду је постало уобичајено да се на питање колико кошта квадрат у различитим агенцијама добијају и различити одговори. Купце збуњује и то што у једним агенцијама истичу да цена станова полако иде надоле, док у другим гарантују да је цена скочила. Трећи, пак, уверавају да се већ дуже време на том пољу ништа не дешава. Испод 1.000 евра по квадрату, кажу једни, тешко да ишта може да се нађе. Има и оних који тврде да квадрат на периферији продају по цени од 800 евра. У Новом Београду укњижени станови се просечно продају за 1.200 до 1.300 евра. Хаос је, према објашњењу Бојана Исоског, директора Агенције "Магнат", једина реч којом се може описати стање на тржишту станова.

– Једно пише у огласима, а сасвим друго је на терену. Проблем углавном стварају продавци који "надувају" цену за стан који не вреди толико. Неко "набије" цену, непрофесионални агенти то прихвате и објаве оглас у новинама. Е, онда се чека да неко налети. Питање је колико времена треба да прође да би се такав стан продао. Међутим, такви појединачни случајеви праве проблем на читавом тржишту јер онда продавци од нас захтевају да прихватимо такве нереалне цене.