Симовић данас пред судом

Инспектори београдске полиције одлучиће у току данашњег дана да ли ће поднети кривичну пријаву против Александра Симовића, члана "земунског клана", због убиства заштићеног сведока Зорана Вукојевића Вука и Зорана Повића Пове, речено је нашем листу у МУП-у Србије. Тиме би коначно била расветљена сурова ликвидација сведока сарадника која је почетком јуна ове године уздрмала јавност Србије. Уколико буде одлучено да се против Симовића поднесе кривична пријава за убиство Вукојевића и Повића, он ће бити приведен истражном судији Окружног суда. С друге стране, ако пријава не буде била написана, Симовић би се нашао пред судским већем Специјалног суда које суди оптуженима за убиство др Зорана Ђинђића.

Подношење кривичне пријаве зависи искључиво од тога да ли су до сада прикупљени докази валидни за кривични поступак или не. Како сазнајемо, истом пријавом би требале да буду обухваћене још три особе, чији идентитет званично није познат. Незванично, то су Милош Симовић, Сретко Калинић и Милан Јуришић, такође чланови "земунског клана" који се налазе у бекству.

Симовићев адвокат Желимир Чабрило, који је присуствовао полицијском саслушању Симовића, рекао је да се његов клијент бранио ћутањем.

– Полиција нам до сада није ништа предочила – одговорио је Чабрило на питање о доказима који који су прикупљени.

Подсетимо, Александар Симовић ухапшен је прекјуче у изнајмљеном трособном стану у Улици Милентија Поповића 35/3 у новобеоградском блоку 19а.

Како незванично сазнајемо из поузданих извора у полицији, Симовић је ухапшен после пажљивог праћења кретања његове супруге Зоране Бајић-Симовић. Полиција је дуже од шест месеци пратила супругу овог "земунца". Утврђено је да је она била са њим у Башким Водама у Хрватској, на Палама, у Бугарској и Албанији. У петак увече примећено је да је променила четири превоза пре уласка у зграду у Милентија Поповића 35. Тада је утврђена локација овог одбеглог "земунца".

Поуздано сазнајемо да је Зорана Бајић у петак увече донела свом супругу транскрипте сведочења заштићеног сведока Дејана Миленковића Багзија који је тог дана говорио пред Специјалним судом у Београду. Зорана Бајић је добила те транскрипте од адвоката Желимира Чабрила који заступа Александра Симовића. Адвокат Чабрило потврдио је јуче за "Политику" да је Зорани Бајић предао транскрипте Багзијевог сведочења, али да није знао да ће их она однети Александру Симовићу. Полиција је пронашла те транскрипте у стану у којем је затечен Симовић.

Саговорници нашег листа кажу да се наставља потрага за одбеглим "земунцима" и да се ускоро могу очекивати нова хапшења. Тренутно, према речима нашег саговорника, полиција има неких сазнања о кретању Милоша Симовића, Александровог рођеног брата, и Сретка Калинића. Сазнајемо да постоје индиције да се они налазе у Србији.

Милош Симовић који би, према најавама, требало ускоро да буде лоциран, био је оперативац клана који је имао задатак да преноси наређења Душана Спасојевића и Милорада Луковића Легије осталим члановима завереничке групе. Кобног 12. марта, он се налазио у близини мостарске петље где је имао задатак да осматра и јави тачно време проласка др Зорана Ђинђића.

Иначе, Милош и Александар Симовић осуђени су због отмице Мирослава Мишковића, а осумњичени су за постављање експлозива у "Дифенс роуд", убиство Срђана Љујића, крајем 2000. године, подстрекивање убиства браће Шљукић...

Друга особа која би могла ускоро да се нађе на оптуженичкој клупи јесте Сретко Калинић звани Бели. Он је на дан атентата на премијера Ђинђића заједно са Милетом Луковићем Кумом, наоружан аутоматском пушком, обезбеђивао непосредну подршку тројици ликвидатора, у паркираним колима у Улици адмирала Гепрата. Иначе, Калинић је у "земунском клану" био класичан ликвидатор јер је директно учествовао у скоро свим убиствима која је починила ова криминална организација. Калинић се терети да је убио Зорана Ускоковића Сколета, Милоша Стевановића, Тодора Гардашевића, браћу Шљукић, Јована Гузијана Цунера, Радета Цветића и Чуметовог телохранитеља Ивицу Николића.

Полиција тренутно нема података о кретњу осталих одбеглих чланова "земунског клана". То је случај са Владимиром Милосављевићем званим Влада Будала. Он је, према оптужници кобног 12. марта довезао "пасатом" атентатора Звездана Јовановића у зграду у Улици адмирала Гепрата. Милисављевић је, после убиства Ђинђића, одвезао исти аутомобил до Старог сајмишта где га је спалио. Поред овога, Будала је осуђен за отмицу Мирослава Мишковића, власника "Делта холдинга", а осумњичен је за низ убистава која су последњих година изазивала велику пажњу јавности, попут убиства Ненада Баточанина, високог функционера Савезног МУП-а, и Жељка Шкрбе, крајем прошле године. Такође, Милосављевић је учествовао у убиствима Зорана Ускоковића Сколета, браће Шљукић, саучесништво у покушају убиства Љубише Бухе Чумета... Прошле године се причало да се, заједно са Миланом Јуришићем Јуретом, крије у Норвешкој, где наводно има веома развијен посао са салонима за масажу који су у ствари параван за проституцију. И поред тога, Будала и Јуре још нису ухапшени.

Исти случај је и са Миланом Јуришићем Јуретом који је, иначе, оптужен за терористички напад на седиште Демократске странке Србије и низ других најтежих кривичних дела.

Трага се и за Нинославом Константиновићем Нином. Он је пронашао напуштени пословни простор у згради у Улици адмирала Гепрата број 14 на другом спрату, са чијег се прозора види споредан улаз у Владу Републике Србије, на који је премијер Ђинђић улазио. На дан атентата, Нино Константиновић је био у соби из које је пуцано заједно са атентатором Звезданом Јовановићем и Александром Симовићем. После извршеног убиства, он је снајперску пушку из које је пуцано на Ђинђића закопао на градилишту у непосредној близини Палате федерације. Поред овог, он се сумњичи за низ најтежих кривичних дела.

Извори "Политике" кажу да се неки од ових одбеглих "земунаца" често враћају у земљу из једне државе у окружењу у којој су после атентата на др Зорана Ђинђића нашли своје уточиште. У земљу улазе уходаним илегалним каналима. Исти саговорници додају да се поједини чланови "земунског клана" у прво време највероватније крили у Србији, да би касније побегли "напоље". То је наводно случај са браћом Симовићем и Јуришићем који се, у првих неколико месеци после атентата на Ђинђића, највероватније крили у Земун Пољу. У иностранству се крио Нинослав Константиновић и њега је полиција крајем 2003. године лоцирала у Ротердаму, Холандија. Наша полиција је тада обавестила холандску која је хитно кренула у акцију, али је Нинослав Константиновић успео у последњем тренутку да побегне, оставивши иза себе рођеног брата Слађана који је том приликом и ухапшен.

-----------------------------------------------------------

Зорић: Пријава још није поднета

Томо Зорић, портпарол Специјалног тужилаштва, рекао је јуче за "Политику" да је полиција заједно са специјалним тужиоцем интензивно радила на расветљавању убиства сведока сарадника Зорана Вукојевића Вука.

– У току је преткривични поступак где се ради на прикупљању доказа. Кривична пријава још није поднета за то кривично дело, а тек након њеног подношења Специјално тужилаштво одлучиће о захтеву за спровођењу истраге о чему ће јавност бити благовремено обавештена. Посебно наглашавамо да овакви злочини који су узнемиравали или узнемирују јавност Србије неће остати нерасветљени и неразјашњени. Специјално тужилаштво ће у наредном периоду посветити посебну пажњу оваквим случајевима – изјавио је Томо Зорић.