Вештине причинга једног „Битлса”

У личном справомспису, несумњиво јединствена прозна колекција „вештине причинга”

Музика и прича

Да значењима и моћима изворне литературе није потврдила своју непоновљивост, за приповедном прозом гитаристе, певача, композитора, глумца и илустратора Џона Ленона не би данас ни вредело посезати. Новим метафорама и другачијим открићима смисла писане речи, свега оног чиме она човека прати у животу, две књиге његових оригиналних прозних текстова и у првим годинама новог века потврђују аутентичност. И после четрдесет година од појаве прве књиге прозног диптиха, у више потоњих издања, но и у једном тому, и изведене сценске драматизације по мотивима из прве књиге, значи и звучи заиста као ново савремено штиво.

На трагу искустава и вредности музике коју је стварао и изводио са „Битлсима” укрстио је своје страсти, судбину, политичка убеђења, истину и животну непосредност, иронишући идеје, нарави и међусобне односе, речником који је добро познавао и литерарно моделовао. Као на кружној позорници на којој су четворица „чупаваца” најчешће изводили „електричну народну музику двадесетог века” (његов израз), у сразмери са изражајним могућностима кратке приче, слободном, изванредном вербалном игром, пред нама је англоамерички уређен свет, без претходне најаве, хрупио у читав сродствени низ антиликова, којима се тек с времена на време прикључује аутор у улози приповедача.

Какав је Ленон приповедач – то се зна, јер су небројено пута његов карактер и схватања живота медијски описивани, осветљавани и опонашани. Овде он много полаже на свој стваралачки дух, врцавост, интелигенцију и језичку бравурозност, шарм и необавезност. Тако, на пример, неки човек по имену Делимично Дејв, има разумевања за „обојени проблем”, за разлику од печењака који сам не схвата значај свог расног проблема. Узоран грађанин Френк, у купатилу на ваги, на велико изненађење открива да је „двајес сантиметара тежи”. Тужни Мајкл је, ноћима после напорног дана, „отправљао сахатове на кули”, за њим Џумбелај Џим је опомињао Трунку Понедељка и Докторираног Лавежа да не „упуцавају неке Рогоносе, Нискококоњосе и Отумбосе”: „Пресманите утуцавати те животиње”, док „син свога оца”, Хенри, одбија да остави школу и придружи се очевом послу који је имао „Климарску радњу”. Бравурозно пак опонаша се говорна мана несрећног Френка, који нема „пуава на сопстуени живот”. И тако редом.

Испуњене драматичношћу на само животнога апсурда него и вратоломне ироније, приче из Џонових књига протестују против свега устаљеног, па и против самих ликова, са леноновским смислом уметничке мисије. Са ноншалантном једноставношћу и убедљивошћу, сатирично, децентно бравурозно, изузетно ефектно.

У својевремено веома запаженој и популарној едицији „Откривања”, часописа за књижевност, уметност и културу „Градина”, у Нишу је, 1982. године, објављен, а деценију потом у „Просвети” поновљен избор прича под необичним насловом У личном справомспису. Преводилац Драгана Трандафиловић је врло живо налазила и творила одговарајуће синтагматске јединице и кованице нашем језичком сленгу, персифлирајући фразеолошку елоквентност Леноновог текста. Успелости превода допринела је сарадничка група (Бранислав Симовић, Миодраг Новаковић, Енрико Алварез), додајући смисао или га чак изоштравајући преко оног што им је оригиналом понегде подстицано, а да не оштете успомену на „најважнију особу шездесетих” минулог века и чудесног садејства талената, стваралачких снага, многих личних вредности (Петар Поповић у поговору српском издању).

У коначном значењу, најсродније су ирационалном свету бајки, неспутане маште или непресушним радионицама нестварности, у који су читаоце генерацијама, како је с правом већ запажено, истовремено у различитим нивоима, преносили Андерсен, Браћа Грим, Егзипери. (Док Ленонови песнички узмаси одушевљавају уз све разумевање које имамо за језичку „изокренутост” Штихова Огдена Неша.)

Несумњиво јединствена прозна колекција изазовно посвећена самој „вештини причинга”! Свестрана стваралачка личност јединственог ауторског пута од продавнице плоча до књижара, од дискотека ка библиотеци, Џон Ленон је, не бавећи се тиме као писац, на свој начин (на – чин) допринео поетици мале форме и краткој причи.

Свој прозни свет сажео је у само финале песме „Сећам се Арнолда”, како се иначе најтрајније дела разрешавају: „Чича Рича и готова прича”. На одређени простор сваке приче сведено, упућује и на природу његовог „личног справомсписа”.

-------------------------------------

Скоришћрње воловизије

Мљузди и блајзеви (гранитура)

Колико много свако људа бледа „Људи и крајеви”? У последњем Тевелизичном прилогу тумарајући репортир интервенисао је питањем:

„Да ли више волите Великог Гранта од Сивог Берка”?

 На овем питањем мног је људа одговорило:

„У неку руку ко смо ми да то судимо? Хоћу рећи ко смо ми?”

Панорастма (ББЦ)

Истодобно пипање је било постављено кроз мало више радонадничког народа о следећем –

„Да ли припремате Мовеђе Кости у Туршију или Таи – чи пасуљ згус”?

На овај испрашај много је људа одговорило:

„Ко је тај Товеђи Моста од Куршије”? Ма ко ли је тај?”

Ово оповргава извиђај из Пилтдауна

Сви слушају радијо.

Има ли много спотова на ДДТ-ју? Ту лежи зец што се мене дотиче обаљују велики посрао. Али у зези са БББЦ Докумударним Фрограмом – исти је одличан чак и ако то они сами пријављују.

9 ½ људа бледа ДДТ-и.

Такође бледају ББББЦ. Сви остали читају Полипику Ексцес, Нофосилости, изузев Господњег Гласника.

Џон Ленон

(Из књиге прича У личном справомспису)