Од промаје боли глава

Лети су у многим становима или аутомобилима отворени сви прозори да би струјање ваздуха освежило и олакшало дисање. Пријатно јесте, посебно на тропским врућинама, али стручњаци упозоравају на одређене опасности излагања директном струјању ваздуха чији су извори постављени један наспрам другог. Неповољан утицај промаје на здравље врло брзо осете и они који ознојени раде испред отвореног прозора, као и они који са мокром косом изађу на промају.

Најчешће је само неки део тела или главе изложен фокусираном расхлађивању и последичном смањивању циркулације крви. На овај начин на промаји може да се „заради” запаљење синуса, ува, главобоља, упала мишићних припоја на врату и његова укоченост, али и изузетно непријатне болести које захтевају дуготрајно лечење, као што су неуралгије трокраког живца лица – потврђује пуковник др Зоран Дамњановић, хирург у Клиници за максиофацијалну хирургију Војномедицинске академије.

Нерв на удару

По речима нашег саговорника тригеминалне неуралгије имају велики број узрока (око 90 одсто ових неуралгија је примарно, док је само 10 одсто последица других болести, тумора, дегенеративних обољења централног нервног система, инфекције зуба и синуса) али оне које су изазване промајом и претераним расхлађивањем су и најчешће. Посебно је осетљив трокраки живац који највише оболева после боравка на промаји или директним излагањем клима-уређајима. Запаљење са отоком може да захвати једну или све три гране овог живца, односно његове периферне сензитивне нерве који дају осетљивост кожи лица, његовим поткожним ткивима, синусима и зубима.

– Најчешће оболева његова друга грана, горњовилични живац који инервише предео образа, спољне стране носа, горњу усну, горње зубе доњи капак и кожу. Код примарне неуралгије сви лабораторијски, радиолошки и неуролошки налази су нормални. А када се једном јави не зна се колико ће трајати. Могуће је да наступе периоди потпуног опоравка, да би се неочекивано болест вратила – истиче стручњак. –

Од тригеминалне неуралгије обично болује популација старија од 40 година, нарочито особе са слабијом циркулацијом крви. Болест срећом није много честа, али ни ретка будући да на 100.000 становника оболи статистички гледано 2,7 мушкараца и пет жена. Ако се јави код млађих особа, узрок неуралгије вероватно није прехлада, већ повреда, тумор или неки друга болест.

– Бол који настаје услед запаљења тригеминалног нерва убраја се у најјаче болове који пацијенте доводе до очаја не само због јачине, већ и због трајања. Почиње изненада, као једностран бол, на неком делу лица „из чиста мира“, чак и у најбољем расположењу, на свадби, фудбалској утакмици, а може да траје у континуитету од неколико секунди, до три сата, чак и недељу дана. Пацијенти тај бол описују као „пробадајући убод иглом, ножем, сврдлом”. Осим бола, особа са овом неуралгијом нема никакве друге тегобе, а кад бол престане као да је руком однесен, без трага од његовог деловања. Понекад пратећи симптом неуралгије тригеминуса може да буде и сузење ока на оболелој страни лица.

Нови лекови

Где је место бола?У почетку је спонтан, а касније је изазван додиром одређених тачака које се налазе на кожи лица или слузокожи уста. Сваки њихов додир, жвакање, кашљање, говор, мазање, бријање лица доводи до pojaвe неуралгичне боли.То може да буде синус, зуб, обрва, ноздрва.

Наш саговорник наглашава да је бол толико јак, до границе издржљивости, али је трпељивост на бол различита. Неки су кадри да га трпе годинама, док се други одмах јаве лекару и траже помоћ. Кад се бол појави, траје без престанка, а када престане „као руком однесен”, не појави се и по две недеље. Особе у нападу бола не могу да говоре, раде, не функционишу, а не могу ни да га ублаже. Покушавају себи да помогну на различите начине ушмркавајући чак уситњену суву траву, па се таквим самолечењем народним лековима болест искомпликује инфекцијом и направи још већи проблем, посебно када се на слузокожу населе гљивице или настане још нека врста запаљења.

Ова неуралгија се најчешће дијагностикује преко анамнезе и клиничким прегледом тако што се притиском испитује осетљивост одређених тачака на лицу. Те тачке се налазе на замишљеној вертикали која пролази кроз зенице,  изнад и испод ока, на обрвама или доњим капцима. Клиничким прегледом се открива и смањена осетљивост оболеле стране лица. Уколико тригеминалну неуралгију прате симптоми као што су вртоглавица, испадање зуба, сукрвичав садржај из носа, примењују се додатне дијагностичке процедуре, магнетна резонанца, ЦТ скенер, електромионеурографија, испитивање рефлекса (Blink-1 и 2), рендгенски снимак синуса и снимак свих зуба (ортопан), обавља се и преглед крвних судова главе, очног дна и други.

Који се лекови користе? Ублажавање бола је увек божанско дело, истиче др Дамњановић, цитирајући Ескулапа, али кад је реч о неуралгијама, то је посебно добро дело, будући да неуралгична бол не пролази узимањем парацетамола, бруфена, аспирина и других лекова против болова. Ефикасни су само они лекови који делују на центар за бол у мозгу и узимају се док се живац спонтано не опорави. Када се лечи примарна неуралгија, терапија почиње лековима мазепин, карбапин, карбамазепин и тегретол. То су медикаменти истог хемијског састава, али различитих произвођача. Када они не помогну, стручњаци Војно-медицинске академије у терапију уводе и други лек.

– Из разговора са анестезиолозима сазнали смо да се јаки постоперативни болови понекад ублажавају антидепресивима. Затим смо консултовали наше психијатре да бисмо сазнали који су најблажи и најбезбеднији и допунили знање из литературе. Објединили смо информације и дошли смо до закључка да би то могао да буде мапротилин, лек из групе трицикличних антидепресива. Деловање ових лекова заснива се на блокирању производње норадреналина и серотонина, трансмитера који преносе бол. Узимањем мапротилина у дужем временском периоду, постепено се смањују неуротрансмитери, бол такође и за две до три недеље долази до његовог потпуног престанка. Комбинацијом оба лека код великог броја пацијената неуралгија је успешно излечена.

Пресецање периферних влакана

Карпабин и мапротилин узимају се три месеца без обзира на узрок неуралгије, чак и када бол престане. Ако бол истрајава упркос лечењу, терапија се продужава на шест месеци. После тог периода у случају да се бол и даље одржава предузима се хируршко лечење.

– Најједноставнија хируршка метода је пресецање периферних влакана. Предузимају се и блокаде, декомпресија – ослобађање од притиска трокраког живца. Међутим, ни хируршко лечење није увек решење, будући да су нервна влакна трокраког живаца једина у организму која се обнављају и могу после пресецања поново да израсту и изазову бол. У појединим случајевима, хируршко лечење подразумева и уклањање доброћудних и злоћудних тумора можданог стабла или цисти, односно свега што врши притисак на трокраки нерв.

Доктор Дамњановић наглашава да неуралгије треба разликовати од парезе фацијалиса, моторног нерва који инервише мишиће лица. Када оболи сензитивни нерв тригеминуса – знак је бол, а када оболи моторни нерв пацијент не осећа бол, већ мишићи лица губе функцију. Последица губитка функције је кривљење лица, усана, непокретност очног капка. Од ове парезе највише болују особе изложене јаким струјањима ваздуха, мотористи, возачи који отворе прозоре у возилу ради расхлађивања, молери, они који са влажном косом буду на промаји или изађу на ветар и добију запаљење нервуса фацијалиса. 

-----------------------------------------------------

Не вадити зубе!

Када се севајући бол заврши у пределу зуба, обично горњих или бочних, пацијент долази стоматологу, жали се на бол чија путања иде од чела и синуса, а завршава се у зубу. Када се уради снимак свих зуба и када се искључи обољење зуба, десни и потпорног апарата зуба, тада се пацијент упућује максилофацијалном хирургу. Бол доводи пацијенте до очаја због трајања и јачине, који је толико јак да пацијенти инсистирају на вађењу зуба у којем осећају бол. Међутим, када се зуб извади бол се сели на следећи зуб. Због тог пребацивања бола са зуба на зуб, догађа се да пацијенти изваде све зубе сазнајемо од др Анке Селенић, стоматолога из ординације „Бошковић”. Наша саговорница саветује пацијенте са стоматолошком неуралгијом да не ваде здраве зубе, јер бол који се не лечи одговарајућим медикаментима не ишчезава из вилице чак ни када су извађени сви зуби. Напротив, он се и даље појављује и онемогућава ношење протезе.

Иначе, објашњава др Селенић, неуралгију у стоматологији могу изазвати заостали зуби у вилици који нису израсли, укрштени зуби, неадекватни протетски радови, повећан притисак током жвакања на појединим зубима или укрштени корени зуба. Узрок се открива прегледом и ортопан снимком и ако су зуби здрави примењује се лечење које важи за друге неуралгије.