На одмору без екрана

Како што боље провести годишњи одмор и топло лето? Они малобројни са дубљим џеповима имају избора на претек: ексклузивна летовалишта, вожње на скупоценим јахтама, излежавање на пешчаним плажама уз шум морских таласа, али обичним смртницима такав летњи комфор је недоступан. Ипак, не треба се препуштати очајању због лошије економске ситуације, уз мало добре воље и ведрог духа можемо себи приредити много више лепих тренутака и атмосфере која опушта уз пиће и роштиљ са пријатељима, организовати мала спортска такмичења, са скромним средствима направити оазу за боравак на води, пецање, купање.

Све је боље од летњег куцкања по тастатури, компјутерских игрица или испразног дружења са даљинским управљачем. Толико река је близу нас, шеталишта, бициклистичких стаза, пропланака, рођака у разним селима... могућности има, само је питање, које узгред речено, постављају и стручњаци, социолози, психолози... Умемо ли да се одмарамо и да уживамо, да испуним свој дан, или смо због свакодневних стресова заборавили на све то? Нажалост, бројна  истраживања су показала да и нисмо много вични уживању и прављењу добре атмосфере, како која година пролази постајемо све затворенији и као појединци и као народ.

Због наше опште али и појединачне ситуације, веле истраживачи навика у слободном времену, врло мало смо у контакту са самима собом и слабо препознајемо властите потребе свог организма. Запослени грађани одмор користе углавном формално, а слободна поподнева и викенде за додатни рад и зараду.    

Дружење у „реалном свету”

Они креативнији схватају да не треба много простора у дворишту да би се пикао фудбал, играо баскет на један обруч, или чак направио и умањен тениски терен у дворишту на којем ће и клинци проводити време замишљајући да су Новак, Рафа или Мареј, као што то овог лета чине Стефан, Вук, Урош и Катарина из околине Београда, који су поставили и клип на „Јутјуб” са Вуковим имитацијама Надала. Многи клинци током целе године највише слободног времена проводе уз компјутер, дописујући се на „Фејсбуку”. Овог лета Дејан, Бранко и Саша из Шапца схватају све предности дружења у „реалном свету” на купалишту поред Саве и у вожњи бициклом. Ово лето ће вероватно остати у лепшој успомени и тридесетогодишњем Зорану из Обреновца који се целог пролећа трудио да направи сплав са кућицом коју ускоро треба да превезе до реке, где ће са друштвом проводити слободно летње време у пецању, купању, роштиљању... 

– Премало људи зна да ужива у доколици и да слободно време проведе опуштено. А баш то је неопходно јер срећа је у малим стварима, зато треба уживати у шетњи, разгледању излога, у куповини, у испијању кафе. Све су то садржаји живота којима би требало да приступамо као неким својим ритуалима. Људи не примењују ту врсту уживанције, не друже се довољно и не проводе време са пријатељима. Оно што ја примећујем јесте то да су људи напети, ужурбани, да ли имају проблеме или су њима блиски у проблемима, али ретко је наћи људе који су опуштени – каже Вера Кондић, психолог рада.

Без обзира на то колико волимо свој посао и колико сматрамо да нас свакодневне обавезе не оптерећују, вредност годишњег одмора је непроцењива. Немојте заборавити да, ма шта радили, после дужег времена долази до засићења, а годишњи одмор је време које нам дозвољава да се одморимо и напунимо батерије за нове „радне подвиге”. Осим тога, нико није незаменљив, према томе немојте остајати под изговором да ће посао да се гомила и да нико други неће моћи да га уради.

Годишњи одмор је идеална прилика и да сагледате своју каријеру из потпуно другачијег аспекта. С обзиром на то да имате доста слободног времена и изоловани сте од посла, можете са стране да сагледате у ком правцу се крећете, колико сте напредовали и шта је то на чему би још требало да радите. Одморан ум, без стреса, омогућиће вам да пословним изазовима приступите на потпуно нов начин.

Својевремено је агенција ГФК радила једно истраживање на тему како проводимо слободно време и дошла до закључка да је најомиљенија активност – гледање телевизије. Скоро четири петине популације проводи време са даљинским управљачем пратећи ријалити програме, спортске преносе, или серије, које се репризирају унедоглед.

Међу најчешћим летњим активностима су одмор и спавање. По овом смо слични са европским земљама, и грађани ЕУ највише времена проводе у пасивном одмору. Кућна доколица је најомиљенији начин да се проведе слободно време у скоро свим европским земљама, осим у Енглеској, који више воле изласке. Међу омиљене летње навике у Србији спадају пешачење и шетње, ову рекреацију упражњава око 60 одсто испитаника, а у врху је и вожња бициклом. Иако се хвалимо да смо спортска нација, осталих активности нема много на листи, помињу се само фитнес, трчање и џогинг (34 одсто).

Најважнија добра атмосфера

Лекари упозоравају да је време да се забринемо због чињенице да се мало крећемо, и упркос скупом гориву пречесто користимо аутомобил. У Светској здравственој организацији као болест новог доба издвојили су такозвану хипокинезију, која је друго име за недовољну физичку активност. Седећи начин живота је независан фактор ризика за болести срца и крвних судова, остеопорозу и неке врсте карцинома. Позитивне стране редовних вежби одражавају се на срцу, у превенцији карцинома дебелог црева, шећерне болести и депресије.

За постизање оптималног ефекта физичке активности потребно је сваког дана или бар три пута недељно вежбати око 45 минута, мера за умерену физику активност је потрошња око 150 калорија дневно, односно 1.000 калорија недељно кроз шетњу, вожњу бицикла, трчање, пливање, кошарку, одбојку… Као оправдање зашто се мало баве спортом и рекреацијом испитаници су навели да им за то недостаје слободно време, да им је место становања удаљено од спортских центара и да нема довољно шума, паркова, игралишта...

– За добар провод потребна је и добра атмосфера, а њу чине људи. Може се неко и на занимљивом месту досађивати, и рећи да ништа није било лепо, то значи да нису умели да осмисле време које су провели.. Опет, атмосфера може бити непоновљива и на неком мање атрактивном месту, све зависи од тога како се осмисле садржаји.

Ипак, не знају сви да уживају у доколици. Моја искуства кажу ми да се само мали проценат запослених радује пензији. То су они који желе да се ослободе притиска који доноси радно место и професионалне обавезе како би се посветили ономе што воле. Људи код нас не знају довољно да уживају у доколици, не знају шта ће са собом, као да им недостаје маште за забаву.

Да ли смо као нација преморени?

– Пре бих рекла да смо изнурени, преморени је слаба реч. Сада би нам после свега што смо преживели био преко потребан период „меда и млека”, да повратимо сопствену виталност јер врло лако пуцамо, тешко се носимо са напетостима и проблемима, лако упадамо у сукобе и укључујемо се и у сукобе других људи. Идемо кроз живот као возачи аутомобила који у резервоару више немају горива, већ возе са упаљеном црвеном лампицом. Доста људи око нас има незрело понашање, нису ментално доспели до година које носе, не познају сами себе, а и не желе да се упознају. То није увек ни пријатно, али, у принципу, уместо да се баве собом, окрећу се неким формалним стварима, недостаје им рад на властитој личности, зато се више баве другима. Зато бих свима саветовала да се овог лета опусте уз ведре књиге популарне психологије које им могу помоћи да разреше своје сукобе и да стекну нова сазнања како би догодине боље провели лето, али не само лето него све слободно време које им стоји на располагању – одговара Вера Кондић.

-----------------------------------------

Исхрана

Када су температуре изнад 30 степени прелистајте куваре са рецептима за лакшу исхрану и не једите обилно, већ мање а чешће. Савети су да треба јести пуно поврћа и производа од жита, нарочито са црним интегралним брашном и најмање 250 грама воћа дневно. Добро је и месо, али живинско и риба. Храну не треба пећи или пржити, већ динстати и кувати. Важно је и надокнађивати течност, са пола литре млека дневно или јогурта, а добри су и разблажени воћни сокови, кисела вода, биљни и воћни чајеви, благо засољене супе и, наравно, обична вода. Треба избегавати слатке напитке, газиране сокове, концентроване сокове, грицкалице и слаткише. Особе старије од 65 година треба да пију течност без обзира на то да ли су жедне, јер организам старијих људи има смањене резерве воде због умањеног осећаја жеђи  

-------------------------------------

Облачење

Корисно је да просторије у стану буду замрачене дању, а да се проветравају ноћу. Освежење у спаваћој соби доноси постељина светлијих пастелних тонова, и то она памучна, или сатенска. Савет је и да се постељина чешће пере уз мање употребе омекшивача који може да иритира кожу. И разбацане ствари могу додатно да загреју простор, зато стан треба да буде уредан.

 Могу да буду корисне и свеће с мирисом лимуна јер освежавају и терају комарце и друге инсекте. Такође се препоручује и подешавање клима уређаја тако да разлика између спољне и унутрашње температуре не буде већа од седам до десет степени. Неопходно је и прикладно се облачити, одећа треба да буде светла, прозрачна, од природних материјала. Крема са заштитним фактором је потребна и деци и одраслима као и наочаре за сунце.

-------------------------------------------------------

Навике

Оно што не иде на руку добром проводу у предстојећем периоду јесте и податак да полако губимо вољу за разним хобијима.

Изласци у град, у ресторан на ручак и вечеру, нису тако чести као у богатијим земљама из разумљивих разлога, ова врста провода у источној Европи је ређа, док је у Француској или Италији излазак у град на другом месту, код нас је тек на 12. месту. Одлазак на ручкове и вечере најомиљеније је код Американаца, затим Грка, Немаца, Француза, Белгијанаца и Француза. Највише новца остављају Холанђани, Белгијанци и Италијани (више од 30 евра по оброку).

Биоскоп, позориште, култура… овде је најјефтинија и најчешћа забава читање књига. Шпанци су највећи филмофили, Румуни баштовани, Аустријанци и Швеђани воле активности „уради сам”.

Наше жене више воле да иду у куповину, да читају књиге, оду у позориште или на концерт, док се мушкарци више баве пословима „уради сам”, одржавањем аута, пецањем, друштвеним играма, пливањем. Половина оних који имају 75 евра по члану домаћинства никада не обедују у ресторану, а у 70 одсто никада не одлазе у позориште.

Чак две трећине деце слободно време проводе уз екран, што утиче на гојазност, слаби развој кичме, вид, мишиће, кондицију, па психолози истичу да долазе генерације немаштовите и недруштвене деце. Савет је да родитељи морају да дају деци пример како да проведу слободно време у друштву, физичким активностима, да заједно гледају телевизију како би им тумачили оно што се емитује.