Између избора и подела

Последњих дана све чешће стижу сигнали о спремности Европске уније да настави преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Србијом, али тако да хапшење Ратка Младића и даље остане услов за потписивање тог споразума.
Такву могућност најавили су европски званичници са којима је разговарао Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, који је изјавио да би, према ономе што је чуо од њих, наставак  преговора уследио одмах након избора у Србији.

Причу о евентуалном "одмрзавању" преговора чули смо, претходно, и од Мирослава Лајчака, политичког директора словачког Министарства спољних послова, који је, такође, навео да је наставак могућ након формирања нове владе, са новим мандатом за односе са ЕУ, у којем би Хаг био приоритет, али и некаквим напретком у спровођењу Акционог плана. Заправо, Лајчак оцењује да се сада тражи потврда да Србија има добру вољу и да је зато све у рукама Београда да преговори о придруживању ЕУ буду настављени.

Хрватској је услов постављен касније

Шта би за нас значио тај условни наставак преговора, наставак који нам не би гарантовао и парафирање спроразума који отвара даљи пут према Бриселу? Поготову, ако би се догодило да технички део посла буде одрађен, а да основни услов који нам ЕУ поставља ни тада не буде испуњен.

– Када имате преговоре и Европску унију увучену у процес преговарања онда имате и актера који може да утиче на збивања у Србији и да их стално каналише реформским и проевропским путем – каже најпре Милица Делевић-Ђилас, професор Факултета политичких наука у Београду, додајући да верује да бисмо, ако нова влада Србије буде демократска и таква да може недвосмисленио да подржи сарадњу са Хашким трибуналом и истакне хапшење оптужених као приоритет, у догледно време дошли и до изручења или до кредибилне потврде да је изручење изван могућности српске владе у том тренутку.

Кад је реч о практичној страни приче која је, такође могућна, да се рецимо у том наставку технички посао заврши, а постављени услов не испуни, она подсећа на изјаву Дорис Пак, председницу Комисије Европског парламента за југоисточну Европу, која је рекла да је Европска унија погрешила што је хапшење Ратка Младића прерано поставила као услов Србији за наставак преговора о приближавању Унији, као и то да је тај услов Хрватској услов био проблем тек у тренутку отпочињања преговора о чланству.

– Значи, ако бисмо наставили преговоре, опет би се "лопта" нашла у ваздуху. Остало би да видимо да ли би до закључења споразума нова влада учинила нешто ново, или у смислу или хапшења или кредибилне потврде да до хапшења не може доћи, што би онда омогућило и да се тај споразум потпише, без одлагања – истиче она, наглашавајући да је Хрватска потписала споразум, па су три чланице ЕУ правиле проблем са ратификацијом тог споразума које нису биле задовољне како ова држава сарађује са Хагом.

Могућно је, дакле, да и расположење за потписивање споразума Србије са ЕУ у одређеном тренутку буде другачије, да политичке околности буду другачије. Јер ако отпочнете преговоре, онда, како каже наш саговорник, отварате и "неко ново време" у којем можете да покажете да заиста чините све да дође до тог изручења.

Два низа разлога

Откуд то да овакве најаве баш сада стижу из Брисела?

За то постоје две врсте разлога, сматра социолог Владимир Вулетић. Први је у вези са оним што се у самој Унији дешава: постоје интерне поделе око тога да ли ЕУ треба и даље проширивати или не, а други се тиче специфичних околности у Србији и предизборне кампање која је у току.

Ову прилику за своју тезу, према његовом мишљењу, користе они у ЕУ који су за даље проширење, жељни да се тај процес не прекида.

– Чињеница јесте да је оваква врста порука нешто што би требало да охрабри и оснажи оне снаге у Србији које се у ЕУ препознају као демократске. То би, у најмању руку, требало да значи да Унија не жели да им отежа ову предизборну утакмицу – каже Вулетић.

И други београдски аналитичари оцењују, иначе, да би евентуално усвајање предлога о условном наставку преговора са Србијом утицало на бирачко тело у Србији.

Засад из Брисела, као што је познато, имамо "све одличне оцене, али јединицу из владања, због неиспуњене обавезе према Хашком суду" (како је сликовито рекао Вук Драшковић, министар спољних послова Србије). Упркос ранијим очекивањима да ће наша земља већ овога месеца имати потписан Споразум са Унијом, то се није догодило, јер су преговори, започети пре годину дана, прекинути у мају, због недовршене сарадње Србије с трибуналом у Хагу, односно неизручења бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића том суду.

Било је на почетку предвиђено да се одрже три званичне и пет техничких рунди преговора, али су, због прекида преговора, одржане две званичне и две техничке рунде преговора. Поред усаглашавања преамбуле тог споразума, усаглашени су и Општи принципи Споразума.

На техничким рундама преговора предложене су листе производа за које је у прелазном периоду требало да буду либерализоване царинске стопе, слободно кретање услуга, капитала и робе и заштита интелектуалне својине. Либерализације, нажалост, и даље нема, јер је планирано да она ступи на снагу тек након потписивања споразума о стабилизацији и придруживању.