Страни ловци у заседи прописа

Врбас – Ловачко друштво „Фазан“ у Савином Селу код Врбаса убирало је пре нешто више од две деценије и по тридесет хиљада долара годишње од ловног туризма, да би та сума сада била десетоструко нижа, јер су домаћи законски прописи драстично умањили број страних ловаца, претежно Италијана, који су масовно долазили у лов на грлице и препелице.

Истоветна ситуација је и у осталим ловиштима широм Војводине, а као највећи проблем намеће се непостојање одговарајућег ветеринарског сертификата, који би омогућио изношење ловине преко границе, али и одредбе о уносу оружја и муниције у земљу. По наводима „Ловотурса“, у другој половини осамдесетих година прошлог века, у Војводину је долазило и до десет хиљада ловаца из разних европских држава, међу којима су најбројнији били Италијани. А подаци Привредне коморе показују да већ дуже време годишње у сва ловишта у Србији не дође ни две хиљаде страних ловаца.

Према проценама стручњака из ове области, због ветеринарских прописа, неусклађених са европским стандардима, и забране извоза дивљачи, ова покрајина годишње губи око пола милиона евра, који би се могли зарадити од ловног туризма. Некадашња стална инострана клијентела војвођанских ловишта сада масовно одлази у Хрватску, Босну и Херцеговину и Мађарску где су им пружени кудикамо повољнији услови за лов ситне и крупне трофејне дивљачи, без непотребних административних ограничења, као што је то случај код нас.

Члан Управног одбора Ловачког савеза Војводине Миодраг Шошкић, који је и дугогодишњи председник ловачког друштва у Савином Селу, истиче да је, ипак, „ствар померена с мртве тачке“ и да се тренутно ради на побољшању услова за ловце туристе, тако да се већ ове године може очекивати њихов долазак у већем броју. Наводи да ће до септембра, у близини Новог Сада покрај Коридора 10, бити изграђена прва хладњача за складиштење меса дивљачи, која ће бити на располагању свим ловачким удружењима. Ту ће се, каже саговорник „Политике“, обављати и сви неопходни ветеринарски прегледи ловине и издавати дозволе за извоз, што ће бити значајан корак у напорима да се на ове просторе поново привуку љубитељи лова као некада.

– У овом тренутку могли бисмо да дочекамо и више од сто гостију из Италије с обзиром на то да је наше ловиште изузетно богато грлицама и препелицама које они са страшћу лове. У сталном смо контакту с њима и, кажу, чим се заврши хладњача у којој ће моћи да замрзну ловину и да је потом транспортују до своје земље, ето их овде. Осим тога што Ловачком друштву плаћају одстрељену дивљач, велику корист од њиховог доласка имају и мештани, који им у својим домовима обезбеђују смештај, угоститељи, трговци – вели Миодраг Шошкић.

И некада веома добро посећено ловиште у атару села Дорослово код Оџака, површине осамнаест хектара са објектима за боравак туриста, чији је власник италијански гроф Пјетро Емилеја, последњих година практично је напуштено. Била је то омиљена дестинација гостију из Милана, Падове и Ђенове за лов на шумске шљуке, препелице, патке, гуске, јаребице, фазане... Многи су користили боравак овде да оду и у лов на високу дивљач које има у изобиљу у оближњем резервату природе у дунавским ритовима код Апатина. У међувремену њихови доласци су се драстично проредили, а групе сведене на по свега неколико ловаца.

Ипак, најава да ће ускоро поново моћи да своју ловину и трофеје носе преко границе обрадовала је италијанске ловце који, како сазнајемо, у контактима са партнерима у Војводини најављују свој масовнији долазак већ од јесени, што је и поуздан знак буђења домаћег ловног туризма из вишегодишње учмалости.

Петко Копривица