Америци време истиче

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Број изгледа много страшније кад се напише него кад се опише. Изгледа овако: 14,349.450.533.810,13. Толико је, у доларима и центима, јуче око подне износио укупан амерички дуг, према једном од многих бројача, који на Интернету одржавају овдашње невладине организације.

По овом броју, лимит на кредитној картици владе Барака Обаме већ је пробијен, али објашњење је да се у законски дозвољену своту од 14,3 билиона (хиљада милијарди) долара, не рачунају баш сви дугови. Та граница ће, према рачуници овдашњег департмана финансија, бити пређена 2. августа. Ако се у међувремену одлуком Kонгреса, или неком политичком акробацијом, не подигне.

Око тога се већ неколико месеци ломе политичка копља у Конгресу, а у последњих пет дана у преговорима републиканаца и демократа, учествовао је и председник Обама. У последњој рунди, одржаној у четвртак, поручио је да је „време за одлуку”.

Јуче није било званичних састанака посвећеној тој теми, али су вођене неформалне консултације. Договор – ако га буде – морао би да се постигне до 22. јула како би било довољно времена да се у два конгресна дома обаве неопходне процедуре његовог усвајања, пре него што откуца 2. август и влада се нађе у ситуацији да може да испуњава само половину својих финансијских обавеза.

Каква ситуација тада настаје, можда је најсликовитије описао у изјави за „Фајненшел тајмс” аналитичар Сити групе Стивен Вејтинг: „Питати како ће изгледати америчка економија после могућег банкрота Трежерија, исто је као и питати шта ћете да радите пошто извршите самоубиство”.

Највећа страховања су ипак од дејства америчке фискалне кризе на светску економију и финансије, с обзиром на то да су досад све америчке обвезнице, којима је Вашингтон финансирао свој дуг, сматране најпоузданијим на свету. Охрабрујуће у том погледу је што берзе још не показују знакове панике, иако су агенције за кредитни рејтинг најавиле да ће, ако се не постигне договор, смањити своје оцене поузданости америчких вредносних папира, које су врхунске још од 1941.

Председник Обама је јуче одржао конференцију за штампу у Белој кући, на којој је поручио да „време истиче”. Главна порука коју је упутио је међутим да је спреман да прихвати „сваки озбиљан план” који му се предочи, али је, одговарајући на питања новинара, недвосмислено ставио до знања да би такав план, осим смањивања буџетских расхода, морао да на другој страни садржи и опцију повећања прихода државе.

То је засад „црвена линија” преко које републиканци нису спремни да пређу. Иако се Обама залаже да се само затворе рупе у пореским прописима, које, између осталог, омогућавају да се капитална добит америчких милионера и милијардера опорезује по минималној пореској стопи, као и да нешто већи порез плаћају само „они најсрећнији међу нама” (чији су годишњи приходи већи од 250.000 долара), опозиција је став „нема повећања пореза” прогласила за догму од које никако неће да одступи.

Обама је признао и да више није могуће постићи договор о „великом пакету” који је предложио: да се у следећих 10 година уштеди око 4.000 милијарди, али да се у том процесу и приходи буџета повећају за око билион долара, али је позвао да се изнађе консензус о „аконтацији”.

Поновио је и свој стари апел да се „жртвовање распореди”.

Засад се као најизгледнија опција види предлог једног републиканског сенатора по којем би одлука о повећању лимита задуживања била пребачена на Обаму, о чему би се онда Конгрес накнадно изјашњавао, али још нема потврда да су то спремни да прихвате сви републиканци, који у Представничком дому чине већину.

Док се и даље тврди да је консензус могућ, све чешће се помиње и да није неизбежан, што повећава страховања од новог глобалног економског и политичког поремећаја великих размера.

Милан Мишић