Закуп станова солидарности

Станови изграђени средствима солидарности која су издвајана из зарада, тј. плата запослених ради решавања њихових стамбених питања, популарно названи станови солидарности, по правилу се дају у закуп запосленима на неодређено време са правом откупа под условима из Закона о становању.

Издвајање средстава за изградњу станова солидарности престало је 1. јула 2001. године, брисањем члана 44. Закона о становању који је регулисао ово питање. Међутим, одредбе овог члана се и даље примењују на станове који су изграђени, или се још граде, средствима из овог фонда по конкурсима који су објављени у периоду важења одредаба члана 44. Закона о становању, а када је у питању град Београд и Одлуке о начину, условима и роковима коришћења и враћања средстава солидарности из 2000. године. Овом одлуком прописују се начин, услови и рокови коришћења и враћања средстава солидарности која се по Закону о становању издвајају по стопи од 1,3 одсто на износ бруто исплаћених зарада, односно плата, за решавање стамбених потреба запослених у предузећима, установама и државним органима, који за ову намену не располажу довољним средствима, на територији града Београда.

Према члану 16, став 1. ове одлуке, предузећа, установе и државни органи доносе општи акт којим, сходно Закону о становању, утврђују начин и услове расподеле добијених станова солидарности запосленима, а, према ставу 2, станови солидарности откупљују се према Закону о становању. То значи да се запосленом лицу које је остварило приоритетно место на листи реда првенства даје стан солидарности у закуп на неодређено време и да тај стан може да се откупи са роком отплате од 40 година (по захтеву купца може и краћи рок) и под другим условима предвиђеним Законом о становању.

Закупнина за стан у државној својини коју користи закупац стана на неодређено време утврђује се у зависности од површине и квалитета стана и зграде у којој се стан налази, а изражава се бројем бодова за квалитет стана и зграде, површине стана и коефицијента, чија висина се усклађује у складу са актом министра за капиталне инвестиције.

Међутим, у пракси се дешава да давалац станова у закуп, државна установа оли орган, не даје ове станове у закуп на неодређено време са закупнином и правом откупа под условима из Закона о становању, већ их даје у закуп на пет година, с тим да се закуп после истека овог рока може обновити и са тржишном закупнином која се одређује на основу вредности стана из решења о порезу на имовину. Право откупа је предвиђено, али по тржишној цени. На тај начин запослени, који су већ издвајали средства за ове станове из зарада, морају да издвоје додатна средства, како за закупнину, тако и за куповину стана, не знајући за које сврхе ће се користити ова средства.

Одбијање закључења уговора о висини закупнине, као и неплаћање тржишно одређене закупнине, повлачи, према одредбама тих уговора, отказ уговора о закупу и исељење из стана. Оправдање за овакав уговор о закупу налази се у томе да ће због висине закупнине купац пре кренути у откуп, а правни основ – у Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини.