Прозори и термоизолација

Станујемо у трособном стану на Цераку који има једноструке дрвене прозоре са дуплим, вакуумираним стаклима.
Прозори не заптивају добро, тешко се затварају па је велико одавање топлоте у јесењем и зимском периоду.
У огласима се рекламирају мајстори који раде заптивање алуминијумским лајснама.
Можете ли да, консултујући стручњаке из те области, напишете нешто о томе: да ли то вреди и да ли се препоручује, пише нам и тражи савет читатељка Тамара Ранђеловић из Београда.

Дрвени прозори не дихтују као садашња ПВЦ или алуминијумска столарија. Та особина је повољна са гледишта константне вентилације, наравно, када је та вентилација потребна. Међутим, у зимском периоду незаптивени прозори омогућавају знатан губитак топлоте. Корисници оваквих станова сналазе се на разне начине, стављајући самолепљиве сунђерасте траке у сопственој режији, на пример. То није трајно и ефикасно решење.

У последње време овај проблем се решава заптивањем алуминијумским тракама које сте поменули у питању. Овакво заптивање прозора је технички трајно и ефикасно решење и за сада не постоји боља алтернатива осим да постојеће прозоре замените новим. Заптивање алуминијумским тракама обезбеђује повишење температуре у стану 2-5ºЦ у зависности од величине постојећих зазора на прозорима. Ова врста заптивања је ефикасна и у погледу звучне изолације и продора евентуалне прашине, али га није могуће урадити у сопственој режији пошто је за укуцавање трака неопходна специјална машина.

-----------------------------------------------------------

Претварање таванског у стамбени простор

Имам приземну кућу, али би ми због проширења породице одговарало да у таванском простору направим две собе. Можете ли ми рећи како да урадим термоизолацију крова да би се обезбедила пријатна температура у тим собама, пита нас Петар Марковић из Неготина.

Претварање тавана у стамбени простор је рационална и економски исплатива инвестиција пошто већ имате затворен простор коме нису потребни ни темељ ни покривач. Код израде топлотне изолације у кровним равнима често се греши у погледу дебљине термоизолационог слоја и необезбеђења ваздушног слоја изнад термоизолације.

Ваздушни слој треба да у горњем и доњем крају кровне равни комуницира са спољним ваздухом који обезбеђује проток загрејаног ваздуха испод покривача и одвод топлог ваздуха, да се затворени ваздух не би прегрејао и тиме загревао простор поткровља. Термоизолациони слој се у нашим условима ради од минералне вуне, стиропора или пресоване трске. Ови материјали имају приближно иста термоизолациона својства и сви одговарају техничким стандардима. У зависности од климатске зоне, наши стандарди предвиђају дебљину термоизолационог слоја од 12 до 15 сантиметара. Разуме се да је боље да слој буде дебљи. Наши грађевинари често због дебљине рогова (кровних греда) стављају тању изолацију без ваздушног слоја. Погрешно израђена термоизолација губи много на ефекту тако да су просторије у поткровљу врло често неудобне за боравак.

Јелена Анђелковић-Попадић, дипл. инж. арх.
[email protected]