Интернет сајт у Србији и за 30 евра

Имати сајт на Интернету, одавно није ствар престижа нити трендова, већ прека потреба свакога ко жели да за његово постојање зна цела планета. У данашњем сајбер свету, кога нема на глобалној мрежи – као да не постоји. Од појединаца који желе да знања и умећа покажу другима, преко малих породичних фирми, државних институција, до великих мултинационалних корпорација, готово сви морају имати макар једну страницу како би били доступни, јер ће се само мали број људи одлучити на то да уместо комфорног „гугловања” обилази улице и градове не би ли нашао оно што му треба.

Шта је све потребно за израду веб-презентације и колико то кошта?

Најпре, треба сајту дати неко име – адресу, што се стручно зове регистрација интернет-домена. Минимална цена по којој се то може урадити у Србији јесте 300 динара годишње и то за наставак .in.rs, док су интернационални домени .com, .org, .co, .net и други, скупљи.

Други корак је хостинг, односно закуп простора на којем ће садржај сајта бити смештен. Цена закупа сервера зависи од величине простора и код домаћих провајдера се креће од 1.000 динара (за простор од једног гигабајта) на годишњем нивоу, док цена наменских сервера може бити и до 40.000 динара месечно. Уколико је реч о једноставнијим веб подухватима, ови трошкови се могу избећи.

(/slika2)– Ако појединац прави личну презентацију, све то може да буде и бесплатно, ако је постави на неки од сајтова који нуди такву услугу, без регистрације посебног домена. Тада ће његова адреса на Интернету бити у оквиру неког сајта, уз ограничени месечни саобраћај. Овакви аранжмани нису погодни за фирме, чак ни за мање, јер делују неозбиљно – наводи Дејан Ристановић, главни уредник часописа „Пи-си прес”.

За следећи корак, осмишљавање садржаја презентације, распон цена је изузетно широк, зависно од сложености дизајна, количине информација које садржи, доступних функција… Микросајтови, са само једном страницом, могу се добити за око 2.000 динара, а уз мало компјутерске вештине, има начина да се ни то не плати.

Иако каже да се сајт може направити и за мање од десет долара, веб предузетник Витомир Огњановић напомиње да то не значи да се за то не може оправдано потрошити пола милиона долара.

– Имате хостинге у иностранству који коштају неколико долара или су чак бесплатни. Постоји и безброј шаблона и дизајн решења који су такође бесплатни. Wordpress, Joomla, Drupal су бесплатни програми који покрећу сајтове – објашњава он.

Колико ће неко уложити, не зависи само од дубине џепа, него и од тога колико ће му новца сајт донети.

– Ако вам сајт доноси профит од на пример пола милиона долара годишње, зашто не уложити толико у његов развој – сматра Огњановић и додаје да није све ни у изради платформе, јер је пре покретања сајта потребно направити промотивну стратегију, што такође може да утиче на цену израде. Није, каже, свеједно ни да ли сајт ради неко од куће или је посао поверен фирми са 50 запослених.

Последњи корак је пријављивање презентације на најпознатије претраживаче, чиме она постаје видљива и доступна корисницима Интернета. Но, ту још није крај трошковима.

– Сваке године треба продужавати регистрацију изабраног домена и плаћати хостинг. Затим, сајт треба одржавати, постављати нове информације, ажурирати постојеће... У фирмама средње величине обично се запошљава веб-мастер који је задужен за то, а веће фирме могу имати и целе веб-тимове. Тада трошкови знатно расту – наглашава Ристановић.

А. Маринковић

-----------------------------------------------------------

Скупа техничка решења за боље пословање

На питање какву добробит кориснику доносе сложена и скупа техничка решења, Витомир Огњановић одговара другим питањем.

– Зашто неко купује ауто од 100.000 евра када постоје аутомобили од 10.000 евра? Ако је реч о интернет-продавници, на пример, битно је да постоје системи плаћања картицама, повезаност са другим системима за плаћање... Ако је реч о сајту институције, ту су и разни системи заштите, нико не жели да му неко „обори сајт”. Посетилац жели да чита на ћирилици, жели да повећа или смањи слова...

-----------------------------------------------------------

Од јесени домен СРБ

Према подацима Регистра националног интернет домена, у Србији су регистрована 66.653 национална домена, од чега је највише оних са наставком .rs, 41.497, а најмање, само 41, са наставком .ac.rs што је ознака за академске установе. Ћирилични домен срб је тренутно у фази тестирања, а његова слободна регистрација требало би да почне од јесени.