Јапански аутобуси „вреднији” од 384 милиона евра из ЕУ

Деведесет и три аутобуса које је Јапан поклонио Београду „вреднији“ су од све помоћи из европских фондова чији се само мали део огледа у 220 амбулантних возила, много адаптираних школа, новоизграђеним регионалним депонијама, филтерима у термоелектранама…

Овакав закључак произилази из истраживања јавног мњења обављеног за Канцеларију Владе Србије за европске интеграције, у којем је чак 45 одсто испитаника на питање који су највећи донатори Србије од 2000. године до сада ставило Јапан на прво место. На другом се налази Русија, са 33 одсто, а тек на трећем Европска унија – са 31 одсто.

У стварности је другачије: највећу бесповратну помоћ у протеклој деценији пружила је ЕУ – чак 48,7 одсто. Потом следе Сједињене Америчке Државе, 14,4 одсто и Немачка са 6,4 одсто. Јапан је, према подацима које је прошле седмице представила канцеларија, на седмом месту, учествујући у укупној помоћи са 2,33 одсто. Само у прошлој години, помоћ Уније, од 384,52 милиона евра, била је 140 пута већа од помоћи упућене из Земље излазећег сунца, у вредности од 2,68 милиона евра.

Зашто, онда, грађани мисле другачије? Огњен Мирић, заменик директора Канцеларије и координатор за фондове ЕУ, каже да је овакву необавештеност о вредности европске помоћи, која практично чини пола укупне помоћи добијене из света, тешко објаснити. Констатујући да је јапанска помоћ „некако највидљивија, ваљда зато што се грађани свакодневно возе тим аутобусима”, он наводи и да је поменутих 220 амбулантних кола из ЕУ, такође, важно за квалитет живота наших људи, те да јасног одговора нема.

С друге стране, наш саговорник указује на то да се један део средстава из ЕУ троши за изградњу институција, припрему закона и за обуку запослених у администрацији „што је нешто што грађани не могу да виде него само знају да се закон усваја или спроводи, а не знају да се у позадини тог процеса крију средства ЕУ”.

Поред тога, често се, како каже, дешава да неки европски програми носе називе који нису препознатљиви грађанима. Рецимо, „Еразмус мундус” или „Темпус”, пројекти преко којих унија финансира високо образовање, на основу којих наши студенти бесплатно путују у европске државе и завршавају постдипломске студије. Питање је, додаје он, да ли студенти уопште знају да им је то путовање обезбеђено из европских фондова, јер поменути програми у свом називу немају европски предзнак.

Од 2000. године није се, према Мирићевим речима, довољно говорило ни промовисало оно што је ЕУ радила у Србији. Иако задовољан садашњим нивоом промоције европских пројеката, што Владе Србије, што делегације ЕУ у Београду, он истиче да убудуће „о томе мора више да се говори у медијима, а не само о условљавањима из Брисела”.

Од 2003. до 2006. године европска помоћ је додељивана из програма под називом „Кардс”, из којег је добијено 1,3 милијарде евра. Од тада до 2013. године Србија добија такозвану претприступну помоћ (из фондова ИПА), у укупном износу од 1,4 милијарде евра намењених за транзицију институција и прекограничну сарадњу. До сада је, сазнајемо од Мирића, од те суме уговорено коришћење 650 милиона евра.

Према Извештају Канцеларије за европске интеграције о међународној помоћи у 2010, највећи део европског новца отишао је локалној самоуправи, републичком буџету и саобраћају.

Грађани нису довољно информисани ни о помоћи која стиже из Америке. Према поменутом истраживању јавног мњења о европској оријентацији, они мисле да се та земља међу донаторима налази на шестом месту (са 13 одсто). Истина је, међутим, сасвим другачија: САД је по бесповратној помоћи Србији у протеклој деценији била на другом месту, обезбедивши 14,4 одсто укупне помоћи из света. На том месту САД су биле и у прошлој години, захваљујући 30,92 милиона евра упућених Србији. Највећи део америчког новца одвојен је за локалну самоуправу, грађанско друштво и за државну управу.

На трећем месту међу донаторима лане је била Немачка, која је за нашу земљу издвојила 58,54 милиона евра, од чега је трећина била намењена енергетици. Потом следе Италија, Шведска, Норвешка, па тек онда Јапан.

Б. Чпајак