Нови модел – град да газдује земљом

Транзиционе невоље оличене у неодговорном пословању нових власника предузећа нису мимоишле ни Сомбор, али је овде ситуација специфична утолико пре што су без парчета хлеба остали они који су некада хранили друге. Суочено са више од 500 породица које су остале без сигурних примања, руководство града Сомбора морало је да потражи решење изван утабаних стаза.

– Ми заговарамо један прекид у приватизацији, предах током којег бисмо покушали да консолидујемо предузећа која чине основу пољопривреде у овом крају. Као модел послужио нам је случај са ПКБ-ом у Београду. Наш предлог влади је да се оснује пољопривредно предузеће које би објединило ресурсе пољопривредних добара „Алекса Шантић“ у селу Алекса Шантић и „Граничар“ у Гакову. Оба ова добра су у фази реструктурирања након што је 70 одсто њиховог капитала из руку претходних власника враћено прво у Акцијски фонд, а потом у Агенцију за приватизацију. Овим добрима сада управља заступник капитала – објашњава за „Политику“ Владислав Кронић, начелник одељења за привреду у Градској управи.

Пољопривредна добра „Алекса Шантић“, „Граничар“ и „Станишић“, који је у стечају, имају више од осам хиљада хектара обрадиве земље, али уместо да жању летину, бивши власници из њих су исисали целокупан капитал остављајући их у дуговима од укупно 150 милиона евра. Због тога је у Сомбору постигнут политички консензус о неопходности да се граду врати управљачка функција над пољопривредним земљиштем које је у државном власништву. Први корак је начињен и, на предлог града, влада је донела закључак којим се у наредне три године ово земљиште неће издавати у закуп.

Образлажући предлог формирања новог пољопривредног предузећа, градоначелник Немања Делић надлежнима у влади упутио је допис у коме се каже да се „разне интересне групе преплићу кроз функционисање“ ових пољопривредних добара са „посебним аспирацијама на земљиште које се налази у пограничном подручју“ те да је ово један од начина да се „заустави негативан тренд узурпирања државне имовине“. У овом ангажману, при чему би држава остала власник земљишта, а у рукама Србије овде је чак 40.000 хектара, или половина обрадивих површина око Сомбора, град има политичке, моралне и економске разлоге да преузме газдовање и одговорност за њихово пословање.

– Обично се сматра да држава није добар газда, али газде које смо до сада имали девастирали су та предузећа до крајњих граница, а читава насеља која су од њих зависила довели на руб егзистенције. Наш интерес је да сачувамо актуелна радна места, да развијамо те фирме и мењањем филозофије производње, односно развојем прерађивачког сектора знатно повећамо приходе – каже Кронић.