Пут у Константинопољ

Када је васељенски патријарх негде у ово доба прошле године позвао папу да дође у Истанбул на екуменски дијалог источне и западне цркве, мало ко је могао да претпостави са колико усијања ће посета Бенедикта Шеснаестог бити дочекана међу турским муслиманима.

После Павла Шестог 1967. и Јована Павла Другог 1979, Бенедикт је трећи понтифекс који посећује Турску, али ни двојица претходних папа ни њихове посете нису биле тако контроверзне као ова. Високо је политизирана у временима све чешћих варничења хришћанског и света ислама.

Пошто је због разних својих ранијих изјава о Турској и исламу стекао епитет "антитурског папе", гост је суочен са бујицом подсећања на крсташке ратове, на крваво покрштавање Латинске Америке, на понашање Римокатоличке цркве у време нацизма, чак и на "свети рат" о коме је говорио папа Урбан Други.

Анкара је једно време била у проблему: папа није само поглавар римокатолика, већ и шеф државе кога може да позове само председник Турске, а не васељенски патријарх Вартоломеј који је на челу институције под јурисдикцијом турских закона.

Проблем је пресечен тиме што је уследио и званичан позив председника Ахмета Неџета Сезера. Тако је, мада не у пуном смислу те речи, посета постала и званична и религиозна. Бенедикт одседа у резиденцији ватиканског амбасадора, а не у званичној турској резиденцији за госте. Неће бити почасних салви ни церемонијалних вечера или ручкова.

Поравнање на званичном нивоу

Тиме су ствари поравнате на званичном нивоу. Не и међу Турцима које многи тамошњи политичари, интелектуалци и новинари подсећају не само шта је гост о исламу говорио као папа Бенедикт, већ и као кардинал Јозеф Рацингер – што је његово име пре него што је сео на римски престо светог Петра.

Кардинал Рацингер био је на челу моћне ватиканске Конгрегације за доктрину вере. Утицајну позицију користио је за проповедање теолошког конзервативизма. Током 1996. написао је да ислам има проблеме да се усклади са савременим животом.

Тврде да није здушно подржавао екуменски напор свог претходника да побољша дијалог са светом ислама. Јован Павле Други био је први папа који је, током посете Сирији 2001, ушао у џамију.

Пошто обиђе Аја Софију – највећу хришћанску цркву свог времена, исту коју су крсташи разорили на свом путу за Свету земљу – и Бенедикт ће, како је најављено, посетити чувену истанбулску Плаву џамију.

Да ли ће то бити довољно да поравна његово кардиналско противљење уласку Турске у ЕУ. Говорио је да Турска припада друкчијој култури и да би њен пријем био "тешка грешка против таласа историје".

Откако је прошле године изабран за понтифекса, папа Бенедикт је многе изненадио напорима да се побољша дијалог са муслиманским светом. Онда је овог септембра уследио његов говор пред студентима на универзитету немачког града Регензбурга.

Цитирао је речи византијског цара Мануела Другог Палеолога из 14. века: "Само ми покажите шта је то ново донео (пророк) Мухамед, и у томе ћете пронаћи само зле и нехумане ствари као што је његова наредба да се мачем шири вера коју проповеда."

Муслимани су бурно реаговали. Други су од тада збуњени не знајући какве папа заиста жели односе између католичке цркве и ислама. Ретки сматрају да је папи такав цитат могао да "промакне".

Суочен са протестима, Свети отац је рекао да су његове опаске у Баварској "погрешно протумачене", да није имао намеру да било кога увреди, да помињање византијског цара не значи да га он обожава, да цитат не одражава његово лично мишљење и да је његова права намера била да објасни да "религија и насиље не иду заједно".

Ватикански представник за штампу, отац Федерико Ломбарди, одмах је саопштио да папино разматрање концепта џихада – муслиманског светог рата – није представљало оштру критику ислама. "Он свакако није желео да дели лекцију… интерпретације ислама као виолентног. Он каже да у случају насилне интерпретације вере долазимо у сукоб са природом Бога и душе".

Муслимани су тражили извињење. Бенедикт то није урадио, иако доктрина о непогрешивости папе важи за његове енциклике, не и за оцене изречене у ситуацијама попут обраћања студентима у Регензбургу.

Оштри коментари исламских првака

Разочарење у Турској можда је било и дубље него другде, јер се већ знало за папину новембарску посету. Коментари турских исламских првака били су веома оштри. Папин систем вредности поређен је са крсташима који су поникли у цркви која муслимане сматра непријатељима.

Оптужујући папу да је пун "непријатељства и предрасуда" према исламу а да његове примедбе исказују "мржњу у његовом срцу", шеф турског Директората за верске послове Али Бардакоглу придружио се онима који су тражили извињење.

Штета је била начињена, па је крајем септембра, сасвим неуобичајено, папа у аудијенцију позвао амбасадоре 21 исламске земље при Светој столици да би им рекао да има "потпуно и дубоко поштовање" према муслиманима. Позвао је на "дијалог искрености и уважавања" истичући да и хришћани и муслимани морају да одбаце све облике насиља и да поштују верске слободе. "Дијалог између религија и култура хришћанства и ислама је животно неопходан, и од њега зависи значајан део наше будућности", поручио је Бенедикт гостима – не отварајући дијалог.

Два месеца касније, кренуо је за Турску, у своје прво ходочашће некој исламској земљи. У временима веома осетљивим по домаћине. Председник Сезер, заклети бранитељ Ататурковог секуларног наслеђа, није једном на тему религије дошао у сукоб са премијером Тајипом Реџепом Ердоганом и његовом Странком правде и развоја. "Религиозни фундаментализам достигао је алармантне размере", упозорава председник, док владајућа партија негира исламску агенду тврдећи да је одана демократији и реформама у правцу уласка Турске у ЕУ.

Шта ће у ЕУ рећи на демонстрације исламиста и пре папиног доласка? Идеја Турске унутар Уније већ има довољно противника који не би да се засад ексклузивни хришћански клуб поремети уласком прве исламске земље.