Францускиње и лакоћа живљења

Читамо да бисмо увећали своје светове, да бисмо путовали без покрета, да не бисмо били сами. Сада, док је лето још увек у замаху, и када је „живот лагодан”, читају се подједнако дела озбиљних писаца, као и лакша литература. Ипак, увек се враћамо провереним  вредностима: Пељевину, Барнсу, Шлинку, Љоси, Уелбеку.

„Геопоетика” је објавила трећу збирку прича Џулијана Барнса под називом „Пулс”, која преиспитује међуљудске односе и на прави „барнсовски” начин проговара о старењу, смрти, љубави, али и о глобалној и британској политичкој ситуацији. Брак и љубав Барнс дочарава са аспекта чула, и наговештава начине на које може да се превазиђе физички нестанак драге особе. Књигу је превела Нина Ивановић Муждека.

Млади писац Клеменс Зец, који је био нарочито запажен и на овогодишњем сајму књига у Лајпцигу, аутор је романа „Синови планете”, који је у Немачкој био проглашен дебитантском књигом године. Ово дело читамо у преводу Јелене Клар, код „Моно и Мањане”.

Заплет о вечитом сукобу оца и сина Зец обликује и према законима привлачења и одбијања у космосу, који „потресају светове и мењају силу гравитације”. Зец умешно пружа одговоре, заправо постављајући питања као што су: „Зашто имитирати глас минулог детињства? Зашто убеђивати пријатеље да их у старости очекује велико изненађење? Зашто даље препричавати смрт? Зашто се упињати, у најодвратнијем смислу те речи, да се пронађе жена која ће довољно дуго ћутати? Чему овај огромни свемир за мајушну планету коју једино он интересује?”.

Већ називи романа „Q” и „54”, које је објавио „Плато”, делују загонетно, посебно што је као писац првог потписан извесни Лутер Блисет, а другог Ву Минг. Наиме, Лутер Блисет заједнички је псеудоним за четворицу аутора: Роберта Бујиа, Ђованија Катабригу, Федерика Гуљелмија и Луку ди Меа. Сви они били су део пројекта „Лутер Блисет” који је трајао током 1999. године. Аутори истичу да су почели да пишу роман „Q” када је НАТО започео бомбардовање Југославије у марту 1999, а предали су га издавачу 21. септембра, десет дана након рушења кула „близнакиња” у Њујорку. Сада су окупљени под именом Ву Минг, што на кинеском значи „анониман”.

Радња романа „Q” дешава се у 16. веку у време реформације и протестантизма у Европи. Главни јунак је нека врста пикара, који мења имена и идентитете, али увек се бори за исту ствар: за бољи и слободнији живот обичних људи и потлачених сељака, окупљених под Лутеровим идејама. У Венецији води коначну борбу са старим непријатељем, кардиналским уходом, папским тајним агентом званим Q. Иако се овај роман првенствено чита као авантуристички и шпијунски, уједно је и алегорија на наше доба, притајену репресију религије, глобализма и светских монетарних фондова.

„54” је роман о поп култури, срушеним сновима италијанског Покрета отпора и односима Италије, Америке и Југославије. Прича овог шпијунског трилера дешава се током 1954. године, када су односи Југославије и Совјетског Савеза почели да омекшавају, након Стаљинове смрти. Тајни сусрет Керија Гранта и Јосипа Броза Тита на острву Шипан, изазваће окршаје енглеских и руских тајни служби, али ће утицати и на судбину једног обичног италијанског младића.

Део све популарније литературе о позитивном начину мишљења, које енергетски креира наше животе, јесте и књига Марија Кржића „Снага је у нама, разоткривање тајне успеха” (издање „Порталибриса”). Штиво које свакако може да обогати летње кумулирање енергије, због тога што превасходно говори о проширивању свести ка унутарњим трансформацијама, ка моћној подсвести, јачању карактера. Укратко, садржај ове књиге могао би се упоредити са старом мудрошћу да је свет тесто од којег се све може направити, само ако се уме.

„Порталибрис” наставља да објављује наслове о непогрешивом француском осећају за лепо ауторке Миреј Ђулијано, која иначе живи између Њујорка, Париза и Провансе. Сада је актуелно дело „Францускиње, каријера и уметност живљења” (превод Емине Павловић). Миреј Ђулијано не говори само о одмереном начину комуникације и одевања, она и пажљиво саветује женама да се усредсреде на краткорочне циљеве које је могуће постићи, уместо гомилања незадовољства због неостваривања оних дугорочних. „Французи генерално не процењују људе према томе колико зарађују, док Американци то чине рутински: ’Волео бих да упознаш Џил, она је рачуновођа у Боингу’. Ја бих то радије рекла овако: ’Волела бих да упознаш Џил, управо се вратила из Мексика’”, пише Ђулијано.

Крими-заплети Кена Фолета могу да буду добра литература за лето, а „Евро-Ђунти” посебно препоручује Фолетов роман „Скандал с Модиљанијем” (превод Иване Лазић). У средишту је потрага за изгубљеним ремек-делом Модиљанија, која уједно пружа критички осврт на свет трговаца уметничким предметима. Да би прича имала и романтично сенчење, трагачи се окупљају у забаченом италијанском селу у близини јадранске обале.

Главну јунакињу романа „Плава бележница” Џејмса Е. Левина, лекара с клинике Мејо, по дози трагизма неки критичари упоређују са Аном Франк. Левин је, наиме, ову потресну причу, (код нас издање „Евро-Ђунтија”), уобличио у оквиру свог медицинског истраживања, на основу разговора са децом бескућницима, продатом у сексуално ропство, у Мумбаију. Пажњу му је привукла девојчица, затворена у кавез, која је своју бележницу испуњавала фантастичним причама, далеким од стварности.