Четири дана за договор

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Преко викенда се ништа није померило, а јуче се није званично преговарало.

Лимит од 14,3 билиона (хиљада милијарди) долара до ког Обамина влада може да се задужује да би финансирала своје унутрашње и спољне обавезе биће достигнут 2. августа, а у Конгресу још нема напретка ка компромису који би тај лимит законски подигао, што повећава стрепње да би САД први пут у својој историји могле да дођу у ситуацију да буду несолвентна држава. Са тешким последицама како за сопствену тако и и за глобалну економију.

Нови и практично последњи рок за политички компромис републиканаца и демократа, у два конгресна дома, јесте следећи петак, како би било довољно времена да се до 2. августа обаве неопходне процедуре. Нема, међутим, поузданих прогноза да ће се то постићи.

„У пре­го­во­ри­ма о ли­ми­ту за­ду­жи­ва­ња по­стиг­нут је на­пре­дак. Ап­со­лут­но сам уве­рен да ће пред­сед­ник Ба­рак Оба­ма и ре­пу­бли­кан­ци у Кон­гре­су по­сти­ћи до­го­вор око по­ди­за­ња пла­фо­на за­ду­жи­ва­ња пре ро­ка 2. ав­гу­ста”, ис­та­као је ју­че аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар за фи­нан­си­је Ти­мо­ти Гајт­нер.

„Без об­зи­ра на то шта се чу­је, а Ва­шинг­тон је­сте ком­пли­ко­ва­но ме­сто, по­сто­ји ко­рак ка при­бли­жа­ва­њу ста­во­ва”, ис­та­као је Гајт­нер у ин­тер­вју мре­жи Си-Ен-Би-Си.

Преговарачи се у принципу слажу да лимит треба подићи, али се разилазе под којим условима то урадити. Републиканци инсистирају да у пакету буде и план за смањивање дефицита, али без икаквог укидања постојећих пореских олакшица или увођења нових пореза.

Обама је понудио „велику погодбу” по којој би се из буџетских ставки у идућих 10 година скресало чак четири билиона, али сматра да је неопходно да се на другој страни за један билион, затварањем неких пореских рупа и већим наметима за америчке милионере и милијардере – повећају приходи државне благајне.

Било каква промена у пореском режиму, ако то није њихово смањивање, велико је „но но” међу републиканцима, који су од тога направили своју политичку догму.

Обама ја пак изјавио да неће потписати ниједно решење које не садржи и додатне буџетске приходе.

Према сценарију за ову недељу, републиканци ће ритуално гласати за пакет мера које смањују дефицит, па чак и за уставни амандман који владу обавезује да води уравнотежену фискалну политику. То ће у Представничком дому, где имају већину, проћи, али нема никаквих изгледа да то прође у Сенату, где доминирају демократе.

Смисао ових маневара јесте да конзервативци пошаљу поруку својој изборној бази како се држе обећања да неће повећавати порезе и кривицу због великог дефицита пребаце на Обаму.

Очекује се међутим да ће се наставити преговори око „плана Б” по коме би се сва овлашћења и одговорност за подизање лимита за задуживање дали председнику. Он би то до краја 2012. учинио три пута, да би онда у Конгресу био критикован, али без практичних последица по државу, која би на овај начин, задуживањем за нових 2,5 билиона долара, избегла банкрот.

Аверзија на дефицит и подизање лимита задуживања иначе је нешто ново код републиканаца. Од 1980, тај плафон је подизан чак 39 пута. За време два мандата Роналда Регана, у кога се данашњи амерички конзервативци заклињу, то је учињено чак 17 пута. Демократа Бил Клинтон је то од Конгреса тражио и добио четири пута, а Обамин републикански претходник Џорџ Буш у седам прилика.

Од укупног дуга од 14,3 билиона, у рукама страних поверилаца су обвезнице вредне 4,5 билиона. Највећи је Кина, са 1,2 билиона, док је други на овој листи Јапан са 907 милијарди долара.

Следи Британија са 333, Бразил са 207, Тајван са 155, Русија са 122 милијарде, Швајцарска са 112… Блискоисточни произвођачи нафте су у обвезнице америчког дуга, које данас обезбеђују камату од око три одсто, инвестирали 222 милијарде, док је остатак у рукама банкарског сектора, појединаца и фондова, углавном домаћих.

Кад се дуг распореди „по глави”, сваки Американац је оптерећен са по 46.000 долара. Гледано из те перспективе, Обамина влада је прошле фискалне године по сваком становнику имала буџетски приход од 7.000 долара – и трошак од 11.000!