Пољуљани "хашки услов"

Европска унија неће одустати од јединог и најважнијег политичког услова за наставак преговора са Београдом, али је спремна да на све друге начине помогне демократским, проевропским реформским снагама у нашој земљи, и већ постоји предлог на који ће начин то учинити, сазнајемо у дипломатским круговима у Бриселу. Засад незванични документ у десет тачака иницирала је група земаља у оквиру Регионалног партнерства (Аустрија, Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка и Словенија), и он се делимично ослања на новембарски предлог финског председништва ЕУ.

Списак "могућих мера" за подршку Србији, јачање њене "европске оријентације" и стабилности уочи "великих изазова који је чекају у наредним месецима" (помињу се избори и Космет) послужио је за формулисање нацрта препорука које ће Савет министара ЕУ упутити овдашњој јавности са свог децембарског састанка. Ексклузивни увид у предлог земаља Регионалног партнерства пре свега показује њихову намеру да сасвим конкретно допринесу што бржем укључивању Србије у ЕУ, али објашњава и како је дошло до промене у стратегији Уније према нашој земљи. Обећана "европска перспектива" за Србију је, наиме, у последње време у овдашњој јавности изгубила на веродостојности: у мају су замрзнути преговори о споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) због "недовољне сарадње са Хашким трибуналом", а онда је Унија закључила да би било добро да замрзне и своје даље ширење (на западни Балкан) све док поново не стекне "интеграциону способност" пријема нових чланица.

Европска добродошлица Србији и осталим државама региона, додуше, никад није сасвим повучена, а о роковима ионако никад и није било речи, али већ сама чињеница да више није довољно да се испуне строги критеријуми да би се ушло у ЕУ, већ се мора чекати да Европа постане спремна да нас прихвати, ослабила је позицију свих западнобалканских политичара који су своје програме заснивали на приступању Унији.

Зато се предлог нове стратегије према Србији заснива, пре свега, на јачању поверења наших грађана у ЕУ, на разумевању и прихватању постављених захтева које треба и ми, и сви остали потенцијални кандидати за чланство, да испунимо уколико желимо да достигнемо европске стандарде. Унија нам је, од демократских промена 2000. до данас, финансијски већ помогла са две милијарде евра, у потпуности отворила своје тржиште за наше производе, а недавно је донела одлуку да нам уведе и визне олакшице, као први корак ка "белој шенгенској листи", али има још много начина на које ЕУ може и треба да постане видљивија (и популарнија) међу обичним грађанима.

На пример, да учини своје фондове и програме приступачнијим циљним групама у Србији, од универзитета, удружења грађана и приватних предузетника у малим и средњим предузећима, па до локалне самоуправе и сеоских заједница. Да прошири и продуби регионалну и прекограничну сарадњу преко конкретних пројеката, и појача дијалог са својим партнерима у Србији: владом, министарствима, експертским тимовима, политичким партијама, невладиним организацијама, привредним коморама, Сталном конференцијом градова, Православном црквом, медијима... Њихови представници би требало чешће да учествују у активностима институција ЕУ и њених чланица, на свим нивоима. Требало би омогућити и што лакши прелаз са садашњих фондова ЕУ отворених за Србију на нови, ефикаснији систем такозване претприступне помоћи (ИПА) како би грађани на најнепосреднији начин осетили сву добробит те помоћи.

Једна од тачака је и помоћ реформи безбедносног сектора. Истиче се да би улазак Србије у програм Партнерство за мир значајно допринело јачању цивилне контроле у овом сектору, што је један од предуслова за демократизацију земље.

Као што је познато, НАТО је као једини услов за пријем Србије у овај програм навео испуњење "хашког услова". Уочи данашњег самита алијансе у Риги, међутим, већ су се чуле неке незваничне најаве да би Србији, Црној Гори и БиХ могао бити већ сада понуђен улазак у Партнерство. Шпанија, Норвешка, Чешка, Словачка, Грчка, Италија и Мађарска спадају у групу земаља које сматрају да, ако се већ инсистира на такозваном регионалном приступу пријему ових земаља у Партнерство, не би требало допустити да Србија једина у региону остане изван овог програма.