Спасојевић наредио тровање Чумета

Александар Симовић, оптужен за убиство премијера Зорана Ђинђића, није јуче доведен на наставак процеса, јер до почетка суђења суд није био званично обавештен о његовом хапшењу. Тек после подне у суд је стигао телеграм из полиције о хапшењу Симовића, на основу чега је издата наредба да он данас буде доведен у судницу.

Суђење је јуче настављено постављањем питања сведоку сараднику Дејану Миленковићу Багзију. На питање ко је атентаторима дао кључеве од канцеларије број 55 у згради у Гепратовој 14, из које је пуцано на премијера, Багзи је одговорио да су ти кључеви били у кључаоници, са спољне стране, када су Нинослав Константиновић и Александар Симовић нашли ту просторију као погодну за атентат. Занимљиво је било и нешто што тужилаштво до сада није знало, да је другооптужени Звездан Јовановић учествовао и у дизању у ваздух предузећа "Дифенс роуд" Љубише Бухе. Багзи је, наиме, рекао да је Јовановић за ту "акцију" добио од Душана Спасојевића на поклон један пиштољ и хиљаду евра.

– То је добио за учествовање у дизању у ваздух Бухине фирме "Дифенс роуд". Легија је дошао и узео 10.000 евра и 10 пиштоља да подели припадницима ЈСО-а који су учествовали – казао је Багзи. Звездан Јовановић, да подсетимо, није међу оптуженима за минирање овог предузећа.

На питање Срђе Поповића, адвоката породице Ђинђић, Багзи је детаљније описао шта је био циљ телефонског разговора између Душана Спасојевића, шефа "земунског клана", и Ненада Опачића, вође "ветерничког клана", у току побуне ЈСО-а. У том разговору Спасојевић је рекао да једино Војислав Коштуница, тадашњи председник СРЈ, може да реши проблем.

– Спасојевић је знао да се тај телефон прислушкује, то му је рекао Милорад Улемек Легија. Циљ је био да онај ко слуша помисли да Коштуница стоји на страни Спасојевића и Легије – рекао је Багзи. Он је објаснио да Спасојевић тиме није ризиковао да открије своју улогу у побуни јер је то већ било познато.

– Није се крила његова веза. Чедомир Јовановић је долазио код њега поводом побуне – наставио је Миленковић. – Али због чега ви мене увлачите у политику? Коштуница је рекао да лекари протестују у белим мантилима, а Спасојевић је рекао: "То нам треба". Његов циљ је био раздор као и у случају бацања бомбе на просторије ДСС-а. Онда би се Легија појавио као спаситељ, направио би контакт са неким из ДСС-а и казао да је то урадио неко из ДС-а.

Он је још једном рекао да је убиство премијера било политичко, додајући да је Спасојевић два пута ишао код Војислава Шешеља, али да је лидер СРС-а ипак одлучио да оде у Хаг.

На питање адвоката Ненада Вукасовића да ли је Средоје Шљукић звани Шљука убијен јер је то тражио Чедомир Јовановић, Миленковић је рекао да је овај злочин наредио Спасојевић.

– То није било због Јовановића, него због Шљукићевих контаката са Љубишом Бухом – рекао је сведок.

Адвоката Вукасовића интересовало је да Багзи објасни Спасојевићев коментар, када је на ТВ снимку од Зорана Јањушевића помислио да је премијер. Спасојевић је тада рекао: "Пијани Звездан, он је случајно убио Дарка Ашанина". Миленковић је изјавио да не зна да ли је Звездан стварно убио Ашанина.

На питања о познанству са Љубишом Бухом Чуметом и његовом супругом Љиљаном, Багзи је испричао:

– Дуго их знам, Буха и ја смо радили заједно, бавили се криминалом. Душанова идеја је била да Љиљана отрује Чумета. Он јој је причао да је Чуме вара. Могуће је да је идеју о тровању добио од доктора Рисовића из Ургентног центра, причало се да је он донео тај отров – рекао је Багзи.

Он је изјавио да Спасојевић није познавао Жељка Ражнатовића Аркана, али је ипак одлучио да ликвидира оне који су умешани у убиство Аркана, у договору са Легијом, убијајући и друге које је сматрао својим непријатељима. Рекао је и да је Спасојевић планирао да отвори хотеле у Швајцарској.

– Никад се нисам дрогирао, али сам једном пробао "траву". Било је то када сам се са Легијом враћао из Јагодине, он је пушио "траву" у колима. Тамо смо ишли да се он сретне у шуми са неким адвокатом, пријатељем судије који суди "Ибарску магистралу". Тај пријатељ је пренео да судија једино тражи да му се син обезбеди – испричао је Миленковић, не именујући судију на кога се ова прича односи.

Једно од питања које му је постављено било је и да ли је Душко Маричић Гумар, командант ЈСО-а у време атентата, знао за припрему убиства премијера Ђинђића. Миленковић је рекао да се о томе није говорило, али да је помињано да Јовановић и Маричић нигде не иду заједно. Он је рекао да је Маричић вероватно знао за планове дизања у ваздух трафо-станице на Бежанији, Железничког моста у Београду и заузимања аеродрома, што је требало да се уради "ако после атентата нешто крене лоше".

Багзи је поновио да он, Луковић и Спасојевић нису били наоружани у кући у Мељаку дугим цевима, већ да је само Спасојевић имао један пиштољ "берета".

За оптуженог Бранислава Безаревића, радника БИА који је дојављивао податке о кретању премијера, Багзи је изјавио да је "будала која воли паре". Он је рекао да Безаревић није рекао којом брзином се креће колона премијерових возила, већ само да "возач Сале слабо вози јер ништа не види". Он је и јуче поновио да Легија и Спасојевић нису очекивали ванредно стање после убиства Ђинђића и да је Спасојевић помислио да га је Улемек издао. Такође је поновио да је Спасојевић наредио да се пушка којом је извршен атентат закопа у Новом Београду како би "имао у шаци Звездана и Легију".