Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радно место – премија

Радно место – премија
Протест радника у Улици жупана Страцимира, испред градске управе Фото Г. Оташевић

Чачак – Сто педесет радника две чачанске фабрике протестовало је јуче од 11 до 12 сати испред седишта градске управе, тражећи само прилику да раде. Њихови представници нагласили су да у овим демонстрацијама нема политичких захтева па је Милош Трипковић, председник Самосталног синдиката у Фабрици хартије, истакао: „Наш интерес је да радимо, и то је све“. Зоран Зечевић обављао је исту дужност у Слап групи која је у банкротству, а јуче је поручио: „Лепше је бити у затвору него у граду Чачку, јер овде ништа не ради. Тражимо право на рад и живот“. Протест је протекао без инцидената, а радници Слап групе на сат времена су блокирали саобраћај у центру Чачка.

Фабрика хартије је 21. априла потпуно обуставила сваку производњу због нестанка сировина и искључене струје, после 66 година непрестаног рада својих папир-машина. Већина од 280 запослених ступила је у генерални штрајк, забранивши улазак у круг представницима већинског власника Христа Ковачког из Софије, који је чачанско предузеће купио 2007. године на аукцији.

– Најављено је да ће, за дан или два, да нам буду повезане четири године радног стажа, после чега има смисла преговарати. Без тога – нема. То је наша одлука – рекао је Трипковић.

Фабрика за прераду кромпира у јануару 2005. године већ је била у поседу радника који су, као мали акционари, држали 56 одсто капитала, али су све деонице продали на берзи по цени од 10.200 динара за једну. Већину акција купио је Славиша Пурић из Београда па је фабрика са тадашњим називом ПИК Чачак преименована у Слап групу. Због неликвидности, пала је у стечај октобра прошле а банкротирала у јануару ове године, и свих 115 радника доспело је на спискове незапослених.

– Прошлог септембра министар Динкић обећао нам је да ће чипсара наставити производњу и људи сачувати радна места, али ништа од тога није било тачно – објаснио је Зоран Зечевић.

Међу демонстранте су, за време протеста, дошли и Саша Обрадовић, заменик градоначелника Чачка, и Вељко Неговановић, председник Градске скупштине.

– Питали смо раднике шта је то што они од локалне самоуправе очекују, и нису умели да нам пруже прецизан одговор. Разумео сам да је заједничка жеља да се окупимо овде пред градском управом и пошаљемо једну слику у Београд како би влада видела да постоји проблем и покушала да га реши – казао је Неговановић.

Он је, затим, додао:

– Кад је министар Млађан Динкић долазио у Слап групу и правио договор о обнови рада те фирме, упозорени смо из Министарства за економију да локална самоуправа у то ни на који начин не сме да се меша. Поред Динкића, тада су били још неки политичари, мислим на локалне челнике Г 17 плус, које данас не видим међу вама.

Стечајна управа те фабрике, иначе, огласила је продају погона како би била обновљена производња, али је та објава у последњи час повучена јер је Више јавно тужилаштво наредбом забранило продају због спорних питања око власништва.

– Код надлежних у Београду интервенисали смо ради убрзања тог поступка, али смо добили одговор да се нико не може мешати у рад правосуђа – истакао је Саша Обрадовић.

О судбини Фабрике хартије нешто више појединости саопштио је Неговановић:

– Представници консултантске куће из Краљева, која ради за Агенцију за приватизацију, рекли су нам у понедељак да је 5. август последњи рок да власник Фабрике хартије измири обавезе из купопродајног уговора. Обећали су да ће, у случају да се ништа не промени, већ наредног дана предложити раскид уговора, али нико не зна шта ће бити после тога.

Радници два чачанска предузећа још нису одлучили о својим наредним корацима. Њихови представници помињу блокаду магистралног пута у Прељини и протесте пред зградом Владе Србије у Београду.

Гвозден Оташевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.