Ход по Месецу стар 42 године

На данашњи дан пре 42 године, Нил Армстронг је начинио „мали корак за човека, али велики за човечанство” – крочио је на површину Месеца. До овог догађаја не би дошло, како признаје син некадашњег председника СССР-а ракетни стручњак Сергеј Хрушчов, да није било главне покретачке снаге – хладног рата између САД и СССР-а, који се тада већ увелико преселио у свемир.

Ствари су почеле да се мењају у корист САД у августу 1968, када је Џорџ Лоу, инжењер који је из сенке надгледао развој „Апола”, предложио да се не траћи време на вишеструке беспотребне провере летелица и затражио да се први наредни брод пошаље пут Месеца.

После почетне скепсе, директори НАСА су се загрејали за ову идеју.

У марту 1969. уследио је маратонски лет „Апола 9” око Земље. Резултати су били добри, па је одлучено да се већ у мају проба лет. Управљајући „Аполом 10”, Стафорд, Јанг и Сернан приближили су се Месецу на само 17 километара, а затим се вратили назад.

На лансирној рампи у мочварама Флориде 16. јула 1969. нашла се посада „Апола 11”: Нил Армстронг (капетан), Едвин Баз Олдрин (пилот Месечевог модула) и Мајкл Колинс (пилот командног модула), а њихов задатак био је да се спусте на Месец.

Тростепена ракета „Сатурн 5”, која је посаду и опрему „Апола 11” избацила у орбиту, била је широка 10, висока 110 метара и тешка преко 3000 тона, а трошила је 15 тона горива у секунди. После три дана лета и пређених 400.000 километара између Земље и Месеца, Колинс је остао да у „Колумбији” кружи око Месеца, док су Армстронг и Олдрин прешли у „Орао” и почели завршно спуштање на Месец.

„Орао” се спустио у „Море тишине” 20. јула 1969. у 15 сати и 17 минута, по северноамеричком времену. Током шест наредних сати, Армстронг и Олдрин су мало одремали, а онда обукли одела и изашли на површину Месеца. Армстронг се низ мердевине спустио уз екстремну прецизност, а онда закорачио на површину Месеца и наводно изговорио чувену реченицу: „Ово је мали корак за човека, а велики за човечанство”.

Армстронгу се придружио и Олдрин, размотана је америчка застава, честитку им је уживо упутио Ричард Никсон, а онда су се астронаути слободније кретали по Месецу испробавајући разне стилове корачања у слабој Месечевој гравитацији.

Током два и по сата проведена „на терену” они су поставили неколико научних инструмената и сакупили око 25 килограма стења. Њихов први „излазак на површину Месеца” био је истовремено и последњи: Американци су још шест пута летели до Земљиног комшије.

Р. С.

-----------------------------------------------------------

Нил Армстронг управљао мануално

Највећи део посла требало је да обави бродски компјутер, међутим, Армстронг је био веома скептичан према аутоматици, па је, на око 10 километара од површине Месеца, преузео команде у своје руке и почео да тражи прикладно место за спуштање. Циљну тачку промашио је за неколико километара, истрошивши при томе скоро целокупно расположиво гориво.