Hod po Mesecu star 42 godine

Na današnji dan pre 42 godine, Nil Armstrong je načinio „mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” – kročio je na površinu Meseca. Do ovog događaja ne bi došlo, kako priznaje sin nekadašnjeg predsednika SSSR-a raketni stručnjak Sergej Hruščov, da nije bilo glavne pokretačke snage – hladnog rata između SAD i SSSR-a, koji se tada već uveliko preselio u svemir.

Stvari su počele da se menjaju u korist SAD u avgustu 1968, kada je Džordž Lou, inženjer koji je iz senke nadgledao razvoj „Apola”, predložio da se ne traći vreme na višestruke bespotrebne provere letelica i zatražio da se prvi naredni brod pošalje put Meseca.

Posle početne skepse, direktori NASA su se zagrejali za ovu ideju.

U martu 1969. usledio je maratonski let „Apola 9” oko Zemlje. Rezultati su bili dobri, pa je odlučeno da se već u maju proba let. Upravljajući „Apolom 10”, Staford, Jang i Sernan približili su se Mesecu na samo 17 kilometara, a zatim se vratili nazad.

Na lansirnoj rampi u močvarama Floride 16. jula 1969. našla se posada „Apola 11”: Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot Mesečevog modula) i Majkl Kolins (pilot komandnog modula), a njihov zadatak bio je da se spuste na Mesec.

Trostepena raketa „Saturn 5”, koja je posadu i opremu „Apola 11” izbacila u orbitu, bila je široka 10, visoka 110 metara i teška preko 3000 tona, a trošila je 15 tona goriva u sekundi. Posle tri dana leta i pređenih 400.000 kilometara između Zemlje i Meseca, Kolins je ostao da u „Kolumbiji” kruži oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin prešli u „Orao” i počeli završno spuštanje na Mesec.

„Orao” se spustio u „More tišine” 20. jula 1969. u 15 sati i 17 minuta, po severnoameričkom vremenu. Tokom šest narednih sati, Armstrong i Oldrin su malo odremali, a onda obukli odela i izašli na površinu Meseca. Armstrong se niz merdevine spustio uz ekstremnu preciznost, a onda zakoračio na površinu Meseca i navodno izgovorio čuvenu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”.

Armstrongu se pridružio i Oldrin, razmotana je američka zastava, čestitku im je uživo uputio Ričard Nikson, a onda su se astronauti slobodnije kretali po Mesecu isprobavajući razne stilove koračanja u slaboj Mesečevoj gravitaciji.

Tokom dva i po sata provedena „na terenu” oni su postavili nekoliko naučnih instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja. Njihov prvi „izlazak na površinu Meseca” bio je istovremeno i poslednji: Amerikanci su još šest puta leteli do Zemljinog komšije.

R. S.

-----------------------------------------------------------

Nil Armstrong upravljao manualno

Najveći deo posla trebalo je da obavi brodski kompjuter, međutim, Armstrong je bio veoma skeptičan prema automatici, pa je, na oko 10 kilometara od površine Meseca, preuzeo komande u svoje ruke i počeo da traži prikladno mesto za spuštanje. Ciljnu tačku promašio je za nekoliko kilometara, istrošivši pri tome skoro celokupno raspoloživo gorivo.