Гласам за хипермаркете

Да ли читате декларације на производима?

Често бацим поглед, али не обраћам пажњу на баш све податке. Занима ме порекло производа, а онда и неки подаци о саставу ако је у питању храна као што је, рецимо, садржај простог шећера...

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…

Под коректном услугом ја подразумевам љубазну особу која вам са осмехом на улазу каже „добар дан, како могу да вам помогнем”, која је дискретна и труди се да вас не замара вишком информација. Такав приступ је код нас још мисаона именица из више разлога, а као главни бих издвојио недостатак професионалности запослених као и проблеме националне некултуре.

Увозна или домаћа роба?

Тешко је генералисати па рећи да бирам само једну страну. Када чујем домаћа роба прво ми падну на памет кондиторски производи, млечни производи, разна пића и слично, али углавном се може све сврстати под храном. Ми немамо никакву значајну палету домаће робе која је вредна пажње, али храна је нешто што бих издвојио у односу на страну робу. За све остале потребе бирам, ипак, увозну. Мислим да ми још немамо тако значајну индустрију, па да можемо уопште да поредимо два појма – увозна или домаћа роба.

Да ли купујете на снижењима?

Углавном не. Али то није зато што тако желим већ зато што се тако једноставно деси. Купујем ствари када су ми неопходне и тада нисам у могућности да гледам да ли је нешто на снижењу или не. То опет не значи да ме неко снижење неће навести на куповину, али признајем да се не сећам да сам тако нешто купио у скорије време.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Нема из више разлога, а један од најбитнијих је монопол у трговини. Или стручније речено – олигопол, појава да се неколико компанија бави продајом целокупног асортимана који се нуди потрошачима, па се онда долази у позицију да се ударају велике марже. Код нас постоје свега два шопинг мола у граду. Још нема оних аутлета изван града који нуде велике попусте и акције. Недавно сам у радњи „Најк” видео да патике коштају око 10.000 динара. Исте сам купио у аутлету у Италији за 30 евра. Довољно.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Дизајн утиче, реклама мање. Ја сад причам из свог угла, мада мислим да се људи у садашње време више воде опет неким другим критеријумима од финансијских могућности до неког личног стила облачења, обувања и коришћења ствари. Дизајн је нешто што се прво примећује код сваког производа. Ја као естета признајем да ми је изглед и облик врло битан аспект, али зависи и у коју сврху нешто користим. Код рекламе не волим када се примењује агресивна стратегија па не можете да живите од неког производа. На избор највише утиче када видим контекст у који се неки производ савршено уклапа.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Чешће картицу када је већа куповина у питању. Готовина је једино практична за свакодневну куповину ситних потрепштина.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Бирам хипермаркете зато што су далеко практичнији простори који ми штеде пуно времена. Уосталом то је и главни разлог због чега то постаје савремени облик трговинских објеката, где се све нуди на једном месту. И због тога је испред локалне продавнице.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Мислим да јесу у више аспеката, али држите се главног проблема, а то је да је понуда још ограничена и оскудна када су велики ланци у питању. Мислим да потрошачи сада могу да лакше планирају време за куповину, као и да воде бољу евиденцију о расходима.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Два пута месечно у један од хипермаркета. Тада се обаве најкрупније куповине којима се решавају потребе за већином намирница.

Шта подразумевате под квалитетним производом? 

То је производ који испуњава потребе потрошача по економичној цени и који има најпозитивније дејство на људско здравље.

Добре ципеле су…

Добре ципеле су црне, веома удобне и које зраче једноставношћу.

Шта се обично може наћи у Вашем фрижидеру?

Увек се може наћи неки млечни производ попут јогурта и сира, затим поврће и вода.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Да, нажалост, више пута. Углавном је проблем у томе да се не добије прави квалитет за плаћену цену.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Мислим да има и да је давно усвојен. И мислим, такође, да се не примењује у пракси, поготову део који се тиче санкционисања рада несавесних понуђача.

Ко штити права потрошача у Србији?

Па то би требало да ради држава кроз законску регулативу и институције. Али, ми смо, нажалост, свакодневно изложени кршењу тих права.