Glasam za hipermarkete

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Često bacim pogled, ali ne obraćam pažnju na baš sve podatke. Zanima me poreklo proizvoda, a onda i neki podaci o sastavu ako je u pitanju hrana kao što je, recimo, sadržaj prostog šećera...

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…

Pod korektnom uslugom ja podrazumevam ljubaznu osobu koja vam sa osmehom na ulazu kaže „dobar dan, kako mogu da vam pomognem”, koja je diskretna i trudi se da vas ne zamara viškom informacija. Takav pristup je kod nas još misaona imenica iz više razloga, a kao glavni bih izdvojio nedostatak profesionalnosti zaposlenih kao i probleme nacionalne nekulture.

Uvozna ili domaća roba?

Teško je generalisati pa reći da biram samo jednu stranu. Kada čujem domaća roba prvo mi padnu na pamet konditorski proizvodi, mlečni proizvodi, razna pića i slično, ali uglavnom se može sve svrstati pod hranom. Mi nemamo nikakvu značajnu paletu domaće robe koja je vredna pažnje, ali hrana je nešto što bih izdvojio u odnosu na stranu robu. Za sve ostale potrebe biram, ipak, uvoznu. Mislim da mi još nemamo tako značajnu industriju, pa da možemo uopšte da poredimo dva pojma – uvozna ili domaća roba.

Da li kupujete na sniženjima?

Uglavnom ne. Ali to nije zato što tako želim već zato što se tako jednostavno desi. Kupujem stvari kada su mi neophodne i tada nisam u mogućnosti da gledam da li je nešto na sniženju ili ne. To opet ne znači da me neko sniženje neće navesti na kupovinu, ali priznajem da se ne sećam da sam tako nešto kupio u skorije vreme.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Nema iz više razloga, a jedan od najbitnijih je monopol u trgovini. Ili stručnije rečeno – oligopol, pojava da se nekoliko kompanija bavi prodajom celokupnog asortimana koji se nudi potrošačima, pa se onda dolazi u poziciju da se udaraju velike marže. Kod nas postoje svega dva šoping mola u gradu. Još nema onih autleta izvan grada koji nude velike popuste i akcije. Nedavno sam u radnji „Najk” video da patike koštaju oko 10.000 dinara. Iste sam kupio u autletu u Italiji za 30 evra. Dovoljno.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Dizajn utiče, reklama manje. Ja sad pričam iz svog ugla, mada mislim da se ljudi u sadašnje vreme više vode opet nekim drugim kriterijumima od finansijskih mogućnosti do nekog ličnog stila oblačenja, obuvanja i korišćenja stvari. Dizajn je nešto što se prvo primećuje kod svakog proizvoda. Ja kao esteta priznajem da mi je izgled i oblik vrlo bitan aspekt, ali zavisi i u koju svrhu nešto koristim. Kod reklame ne volim kada se primenjuje agresivna strategija pa ne možete da živite od nekog proizvoda. Na izbor najviše utiče kada vidim kontekst u koji se neki proizvod savršeno uklapa.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Češće karticu kada je veća kupovina u pitanju. Gotovina je jedino praktična za svakodnevnu kupovinu sitnih potrepština.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Biram hipermarkete zato što su daleko praktičniji prostori koji mi štede puno vremena. Uostalom to je i glavni razlog zbog čega to postaje savremeni oblik trgovinskih objekata, gde se sve nudi na jednom mestu. I zbog toga je ispred lokalne prodavnice.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Mislim da jesu u više aspekata, ali držite se glavnog problema, a to je da je ponuda još ograničena i oskudna kada su veliki lanci u pitanju. Mislim da potrošači sada mogu da lakše planiraju vreme za kupovinu, kao i da vode bolju evidenciju o rashodima.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Dva puta mesečno u jedan od hipermarketa. Tada se obave najkrupnije kupovine kojima se rešavaju potrebe za većinom namirnica.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom? 

To je proizvod koji ispunjava potrebe potrošača po ekonomičnoj ceni i koji ima najpozitivnije dejstvo na ljudsko zdravlje.

Dobre cipele su…

Dobre cipele su crne, veoma udobne i koje zrače jednostavnošću.

Šta se obično može naći u Vašem frižideru?

Uvek se može naći neki mlečni proizvod poput jogurta i sira, zatim povrće i voda.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Da, nažalost, više puta. Uglavnom je problem u tome da se ne dobije pravi kvalitet za plaćenu cenu.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Mislim da ima i da je davno usvojen. I mislim, takođe, da se ne primenjuje u praksi, pogotovu deo koji se tiče sankcionisanja rada nesavesnih ponuđača.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Pa to bi trebalo da radi država kroz zakonsku regulativu i institucije. Ali, mi smo, nažalost, svakodnevno izloženi kršenju tih prava.