Деца и одлазак на летовање

Колико туристичка индустрија схвата економски потенцијал најмлађих потрошача? Ако погледамо аранжмане који се налазе у понуди наших агенција, као и понуду домаћих хотела и превозника, видимо да деца не постоје на њиховом радару занимљивих тржишних сегмената.

Тек се понекад помену кроз изјаве да деца до одређене године не плаћају смештај или имају попуст или да у хотелу постоје дечији садржаји. Колико је овакав приступ дечијем тржишту погрешан најбоље говори чињеница да је у Сједињеним Америчким Државама превазиђен пре 15 година.

Сматра се, заправо, да у САД деца утичу на одлуке о породичним путовањима у 60 одсто случајева, док чак њих 70 процената помаже у планирању око тога где да се иде и шта да се ради на путовању.

Што су старији, то више одлучују о месту летовања

Што су деца старија, то је њихов утицај већи и огледа се у свим одлукама везаним за путовање – где ће се путовати, у ком хотелу ће се одсести, које екскурзије ће се уплатити, коју агенцију изабрати... Овакве податке је потврдило и мало истраживање спроведено у Србији, које је показало да што су деца старија утолико их више родитељи консултују о појединостима везаним за путовање.

Породична путовања, иначе, представљају највреднији део туристичког тржишта (генеришу највише прихода) глобално, иако у Америци представљају само 30 одсто од укупног броја путовања која се спроведу због одмора. У 2010. години 64 одсто деце је отишло на бар једно породично путовање са оба родитеља, а 19 процената са једним од родитеља. Породице уобичајено оду на четири до пет путовања годишње. Исто су нам потврдили и из наше највеће туристичке агенције „Контики“. Породична путовања су највреднији део туристичког тржишта и у Србији. А занимљиво је истаћи да расте и број путовања у којима баке и деде воде дете на путовање, па у Америци ова врста путовања чини 7 одсто свих путовања из задовољства.

Једна од ретких земаља која је уочила важност дечијег тржишта у погледу туристичких услуга је Пољска, која већ годинама прати учешће деце у туризму. Подаци за 2004. годину показују да су деца остварила 7,9 милиона путовања (укупан број деце у Пољској је око 5,5 милиона), од чега је 43 одсто путовања било током распуста и празника и трајали су дуже од пет дана, док се 57 одсто путовања односило на краће одморе током године, који су трајали од два до четири дана (нешто слично  продуженом викенду). На домаћа путовања (у оквиру Пољске) отишло је 33 одсто од укупног броја деце, док је у иностранство путовало четири одсто деце.

Најмлађи највише воле породична путовања

Имајући све ово у виду, јасно је да је врло битно промоцијом утицати на особу која у великој мери одлучује о путовању како себе саме, тако и целе породице, односно на дете. Међутим, иако је значај деце у овом домену очигледан мало студија се бавило изучавањем фактора који утичу на дечије задовољство на путовањима. Једно истраживање које је спровео амерички Дизниленд показује да деца највише воле породична путовања, јер су срећна што могу да проведу неко време са оба родитеља. Поред тога, они воле породична путовања и зато што тада могу да остану дуже будни, да једу слаткише чешће, као и да устану касније него обично. Међутим, постоје и негативне стране породичних путовања по њиховом мишљењу, као што су: недовољно простора у колима на задњем седишту (које морају да деле са сестрама или браћом, навело је 37 одсто испитаника), предуго седење у колима (15 одсто), дељење кревета са братом или сестром (36 одсто), очево хркање у хотелској соби (21 одсто), као и дељење купатила (19 одсто).

Омиљене дестинације су им Дизниленд, за шта се одлучило 83 одсто испитаника и крстарења, жеља 77 одсто младих испитаника. О популарности крстарења међу децом говоре и подаци са ове стране океана, где је забележен пораст од 16 одсто у 2005. у односу на 2002. годину, у резервисању породичних путовања у Великој Британији. Неки од најпопуларнијих британских бродова за крстарење, „Аурора“, „Оцеана“ и „Ориана“ имају у потпуности прилагођене садржаје за децу, као што су: базени, играонице, тобогани, дечији мени, дечије дискотеке, пројекције дечијих филмова и слично, као и што ангажују специјално обучене аниматоре који су задужени да децу чувају током дана и да за њих осмишљавају пригодне игре, спортове и друге активности. И код нас на тржишту аранжмани породичних крстарења почињу да буду све атрактивнији, за шта су се чак и специјализовале две туристичке агенције. Али разлог за то је више цена него дечији захтев – заправо, код већине крстарења у понуди на нашем тржишту, за децу до 18 година аранжман је бесплатан ако оба родитеља уплате (а цене су од 600 евра па навише по особи).

Грчка и Турска – омиљена одредишта

У Србији, по подацима добијеним од „Контикија“, већина породичних путовања се одвија током летњих месеци, а омиљене иностране дестинације су им Грчка и Турска. Поред близине и релативно повољних цена туристичких аранжмана који се могу наћи за ове две земље, разлог њихове популарности лежи и у садржајима који се деци нуде, што су, пре свега, аква паркови. Овакво размишљање (путовање са децом на места где постоје садржаји за занимљиве спортске активности) родитеља је правилно, јер истраживања показују да деца свих узраста (од четири до 14 година) највише воле активности у којима могу да учествују и које захтевају одређену физичку активност. Односно, родитељи највише наводе да воле да разгледају споменике и музеје на путовањима, док деца то сматрају досадним.

Потребу за садржајима „активног“ типа најпре су препознали луксузни хотели, па је „Хајат“ још 1991. године основао „савет дечијег кампа“ који се састојао од 12 деце узраста од седам до 13 година, а чија је основна улога била да дају мишљење о новим јелима и пићима на менију, као и активностима које се деци нуде. После су сличну праксу преузели и хотелски ланци: „Холидеј Ин“, „Радисон“ и „Фор Сизонс“. Данас је уобичајено да хотели имају у понуди програме као што су дечије представе, потрага за благом, пројекције цртаних филмова, базене са тобоганима, пецање у малим рибњацима, туре бродићима... Овакав тренд је стигао и до Србије, па се тренутно у Аранђеловцу уз хотел „Извор” гради велики аква парк (у чему би требало да највише уживају најмлађи посетиоци), а нуде се и разне врсте радионица за децу.

Занимљиво је приметити да се највише продавци луксузних туристичких услуга (бродови за крстарења, луксузни ланци хотела) обраћају деци, а то није изостало ни у области превозних услуга – авио компаније су направиле посебне програме за децу. Још је 1989. године амерички авио превозник „Делта ерлајнс“ осмислио програм „фантастик флајер“, који се превасходно базирао на понуди дечијег оброка на њиховим летовима и на дечијем часопису који им је дељен. На тај начин је ова авио компанија стварала и базу података најмлађих путника за које је рачунала да ће јој и у одраслом добу бити лојални. Други највећи амерички авиопревозник „Американ ерлајнс“ такође издаје часопис специјално намењен деци „Зона слетања“, у ком се налазе занимљиви чланци и игрице за децу (лавиринти, слагалице, игре речи...), а такође нуди и могућност слушања канала на ком се емитује програм намењен искључиво деци, са мноштвом дечијих песмица и читања бајки.

Воле сувенире са путовања

Поред хотела и превозника, велике приходе од деце као потрошача могу да остваре и сама места која деца посећују. Утврђено је да деца већину уштеђеног новца потроше за време божићних празника и за време путовања током летњег распуста, односно за прилике које они сматрају специјалним. Готово половина деце у једном истраживању је навела да воле да купују сувенире на путовањима и да су им то омиљени подсетници са путовања поред фотографија. Међутим, у другој студији је велики број деце поменуо потребу да треба да се снизе цене сувенира и да им је то велика препрека, јер иако воле да их купују, често они по својим високим ценама надмашују њихова скромна средства. Ово би требало да послужи као добра препорука за све сувенирнице да понуде велике попусте „малим купцима“.

На крају бих истакла још два тренда који ће ставити у још већи фокус децу као циљни сегмент потрошача туристичке индустрије. Прво, то је растући тренд у броју службених путовања на које родитељи воде и децу. У периоду од 1990. до 2000. године, број родитеља који воде децу на пословна путовања у Америци је порастао за 255 одсто, док је 2007. године 41 одсто испитаника у национално репрезентативној анкети у САД-у рекло да бар једном годишње води члана породице (најчешће дете) на пословно путовање. Са све дужим радним временом и потребом да се сачува посао, а да се не жртвује време проведено са породицом у потпуности, овакав тренд се очекује и у Србији. Други тренд је у порасту броја путовања на која баке и деке воде своје унуке. У Америци се број оваквих путовања удвостручио у претходној деценији, а у Немачкој је 2007. године ово препознато као једна од најважнијих промена које се дешавају у њиховој туристичкој индустрији.