Дубровник – град госпар

Има ли лепшег одмора за очи од погледа са новљанске обале па до дубровачке жупе.

Равно 111 километара. Нерадо остављам Херцег град, и полазим пут старог госпара Дубровника.

У Конавалским дворима не смете се опустити јер ћете у божанственој природи уз црвено вино заборавити да наставите пут Дубровника.

Стари град, како и заслужује, угледа се са висине. Одмах вас очарају градске капије Плоче. У модрој морској површини нема више 200 трговачких бродова и 4.000 морнара; XVI век је био најбогатији трговачки период. Сада видим богате јахте и на њима преплануле лепотице. Мени је реалност Страдун. Ваљда, због најбоље поплочаног трга белим каменим плочама. За два дана њиме је прошетало 150.000 туриста. У рано предвечерје млади трубадури, жонглери, живе статуе и остали забављачи почињу да увесељавају пролазнике. Обесни дубровачки трубадур, властелин и песник, а потом и кнез Шишко Менчетић има трага и после 400 година.

Дубровник је страдао у великом земљотресу 1667. године. Наполеон је заузео Дубровник 1806. године. Архитектура града је и данас видна. Зидинама старог града можете прошетати за два сата. То задовољство платићете седам евра.

Ренесансно сликарство присутно је у Доминиканској цркви на Лопуду. Дивићете се "Благовестима" Николе Божидарчевића. Постојаност Срба католика има и данас значаја у Жупи и самом граду.

Када Срђ и француска тврђава сакрију сунце, онда у улици паралелној са Страдуном стотинама столова и столица прилазе уморни, гладни, са пунијим новчаницима, гости да се сладе морским плодовима и корчуланским вином. Потпуни дневни доживљај завршава се овде звекетом виљушке и чаше о зубе. У атријуму палате Спонза музицира на виолини Павел Берман. На тераси тврђаве Ревелин наступа Линђо: 41. је вече 57. Либертаса Дубровачких летњих игара. Доле на скалинама и уличицама најлепша је младеж из целог света. Ретко где ћете видети оволико лепоте у једној ноћи. Стари госпар то и заслужује.

Ватрослав Љубомировић
Ниш