Dubrovnik – grad gospar

Ima li lepšeg odmora za oči od pogleda sa novljanske obale pa do dubrovačke župe.

Ravno 111 kilometara. Nerado ostavljam Herceg grad, i polazim put starog gospara Dubrovnika.

U Konavalskim dvorima ne smete se opustiti jer ćete u božanstvenoj prirodi uz crveno vino zaboraviti da nastavite put Dubrovnika.

Stari grad, kako i zaslužuje, ugleda se sa visine. Odmah vas očaraju gradske kapije Ploče. U modroj morskoj površini nema više 200 trgovačkih brodova i 4.000 mornara; XVI vek je bio najbogatiji trgovački period. Sada vidim bogate jahte i na njima preplanule lepotice. Meni je realnost Stradun. Valjda, zbog najbolje popločanog trga belim kamenim pločama. Za dva dana njime je prošetalo 150.000 turista. U rano predvečerje mladi trubaduri, žongleri, žive statue i ostali zabavljači počinju da uveseljavaju prolaznike. Obesni dubrovački trubadur, vlastelin i pesnik, a potom i knez Šiško Menčetić ima traga i posle 400 godina.

Dubrovnik je stradao u velikom zemljotresu 1667. godine. Napoleon je zauzeo Dubrovnik 1806. godine. Arhitektura grada je i danas vidna. Zidinama starog grada možete prošetati za dva sata. To zadovoljstvo platićete sedam evra.

Renesansno slikarstvo prisutno je u Dominikanskoj crkvi na Lopudu. Divićete se "Blagovestima" Nikole Božidarčevića. Postojanost Srba katolika ima i danas značaja u Župi i samom gradu.

Kada Srđ i francuska tvrđava sakriju sunce, onda u ulici paralelnoj sa Stradunom stotinama stolova i stolica prilaze umorni, gladni, sa punijim novčanicima, gosti da se slade morskim plodovima i korčulanskim vinom. Potpuni dnevni doživljaj završava se ovde zveketom viljuške i čaše o zube. U atrijumu palate Sponza muzicira na violini Pavel Berman. Na terasi tvrđave Revelin nastupa Linđo: 41. je veče 57. Libertasa Dubrovačkih letnjih igara. Dole na skalinama i uličicama najlepša je mladež iz celog sveta. Retko gde ćete videti ovoliko lepote u jednoj noći. Stari gospar to i zaslužuje.

Vatroslav Ljubomirović
Niš