Пер Гинт игра, прича, пева

У овој летњој врелини, сам наслов једног балета у настајању, „Северна бајка”, лако расхлади своју будућу публику. А иза тог наслова крије се, у ствари, „Северном бајком”, то јест Григова музика писана за Ибзенову драму, коју ће ове године „проиграти” на позорници Мадленијанума познати хрватски кореограф Сташа Зуровац. Оваква тема сасвим је очекивана од Зуровца, уметника чије је срце обично тамо где су добри писци и њихова дела – Данте, Шекспир, Кафка...

Тако ће бити и сутра, на Малом Бријуну, где је, на Тврђави Минор, премијера представе „Кабаре Брехт – Задрживи успон Артура Уија”, редитељке Ленке Удовички. Током лета, позориште Ulysses извешће је ту чак 12 пута, а Зуровац се у томе представља у једној мањој ауторској улози: креирао је сценски покрет. Мјузикл, опера, драма – све се то помешало у овој представи за коју влада највеће интересовање овога лета на Брионима. Можда је разлог и то што комад, који је Брехт написао за мање од месец дана, 1941. у егзилу (Финска), ни данас није изгубио на актуелности. Хитлерова Немачка јасно се препознаје у гангстерском миљеу приче, али много тога и данас постоји. Прелистајте само новине.

Али, вратимо се ономе што је било пре лета, у Београду: кореограф је направио избор играча за балетску „Северну бајку”. У бројевима, то је 20+3, или професионални играчи плус троје ђака из балетскешколе.Ова представа имаће и наратора (Раде Шербеџија), затим троје оперских певача (сопран, мецосопран и баритон), а на премијери (9. децембар) и репризи и читав велики оркестар на сцени, предвођен диригентом Станком Јовановићем. Зуровчева је замисао да пред публику изведе једног „троличног” Пер Гинта. Он је и наратор, и баритон и играч.

– Није лако из Григовог дела одабрати оно најбоље и свести то на један сат, колико обично трају моје представе. При том се мора испоштовати и оно што је срж и линеарни наративни ток те музике. Драго ми је, и врло је инспиративно, што ћу у овом пројекту имати играче различитог бекграунда. Може то неком изгледати неспојиво, али то је само привид. Мени је занимљив такав састав играча, зато што свако има шта да научи од оног другог, а ја од свих њих заједно. Међутим, имам на уму оно што се од мене очекује: и спектакуларност и висок уметнички домет – каже овај свестрани позоришни стваралац, који већ неколико година живи на релацији Загреб–Ријека.

Наиме, из загребачког ХНК, где је био првак, Зуровац је прешао у ријечки ХНК Ивана пл. Зајца, на место шефа балета. Али, није он само шеф и плодан кореограф, већ и шире обдарен уметник, вичан и другим театарским „занатима”: режији, драматургији, сценографији, дизајну светла... Све те стваралачке преокупације као да наговештавају и његов став према својој примарној уметности игри.

– Мене игра највише занима као део ширег театарског дешавања и израза. А ја видим то и као обогаћивање игре, чија је будућност управо у тим мултидисциплинарним театарским формама – каже Зуровац.

Памтимо и једну његову изјаву како се од његове прве кореографије ништа није променило, увек постоји страх пред чином стварања, многа питања која постављаш себи... Можда је мало болно, али без тог страха, мисли, и није ти место у уметности. Не сумњамо да је тако и са „Северном бајком”, само што Сташа Зуровац, срећом, сада има ово дуго, топло лето за све своје запитаности и недоумице. А кореографски „одговори” доћи ће на јесен – у балетској сали и на позорници Мадленијанума.

-------------------------------------------------------------

Награде нису „бајка”

За Сташу Зуровца Београд је место успеха и награда. Он је веома уверљиво тријумфовао на 5. фестивалу кореографских минијатура (2001), а у истој згради Народног позоришта касније је правио и највећи балетски хит у Србији протеклих година – „Ко то тамо пева”. Играчи, јунаци из оног чувеног аутобуса Душка Ковачевића, колективни су добитници наше највеће награде у уметности игре „Димитрије Парлић”. Представа „Ко то тамо пева” више од сто пута изведена је у земљи и у свету.

Зато се овде са оптимизмом очекује и ова нова – „Северна бајка”.