НЕСЛОГА "ОРАНЖИСТА"

У Кијеву, "евроатлантска" и "руска" Украјина поново превлаче уже преко Дњепра, овога пута можда фатално по земљу. Повод је пребег групе депутата "оранжиста" парламентарној већини премијера Јануковича, чиме је његов блок у украјинској Ради повећан на 260 (од 450). С још четрдесет "својих" (300), Виктор Јанукович би могао променити устав – и смањити председничка овлашћења предводника "демократске револуције" Виктора Јушченка.

Јушченко контролише одбрану и дипломатију. Уз помоћ та два, за државну политику најважнија ресора, председник већ две године настоји да отисне украјински чамац правцем Европе и НАТО-a.

Јанукович весла ближе руским водама, супротно.

Недавно, током посете штабу НАТО-а у Бриселу, Јанукович је рекао да би темпо приближавања Украјине западном савезу требало успорити, прикладно осећању већине Украјинаца.

Криза верности Јушченкових "кадрова револуције" навела је председника да рекламира фаул. "Понети мандати" припадају партијама (Блоку Јулије Тимошенко и Нашој Украјини), а не бегунцима лично, упозорио је. Јушченко је апеловао да Јанукович прилагоди стечену већину "уставној основи". У противном – распустиће парламент. Без обзира што је Рада изабрана 2006.

Од суботе, "дебата" о мандатима и захтеву шефа државе премијеру води се митинзима подршке, близу зграде дома и на трговима Кијева. Већ познати декор "револуције" и "контрареволуције", симбол подељености земље на ону десно и ону лево од Дњепра, Украјину унијата и Украјину православаца, украјински говорећу и руски говорећу – извучен је из остава и враћен на улицу. Одјекује децембар 2004. На једном месту се скандира "за", а мало даље "против" нових избора. У ствари, "за" или "против" опредељења за курс ближе Западу.

Та напуклина Украјине премошћена је 2006. али закратко, споразумом Јушченка и Јануковича да премијер састави владу, с обзиром на то да су неслога "оранжиста" и разочарање "резултатима револуције" (продуженом влашћу нових богаташа!), помогли да проруски клан Доњецка освоји украјинску Раду.

У понедељак у ноћ, после неуспелог договора, Јушченко је распустио парламент и заказао изборе. Рекао је да је одлука диктирана хитношћу спасавања "суверености и територијалног интегритета" земље. Украјина батрга "према јасној узурпацији власти, од само једног пара руку".

Парламент је заседао и одбио распуст. Јанукович, је сазвао владу, обратио се Украјинцима и позвао је председника да повуче одлуку. Ризикује затегнутост и неизвесну будућност Украјине, рекао је.

Министар одбране Христенко, изјавио је међутим лојалност оружаних снага Јушченку. Ето, дакле, заплета – али, зашто баш данас, ни годину после украјинског тобоже успешног "ушивања"?

Чини се да су за то заслужна збивања у залеђу, где се топи последњи спокој у руско-америчким односима. Америка убрзава "радове" на бедему уз Црно море, засебним договорима с Пољском, Чешком, Румунијом и Бугарском, и у разговорима, све чешће се указује на још непопуњено место Украјине, обухваћене планом "радова".

Тешкоћа је у томе што је Кијеву недоступно оно што му је током "наранџасте револуције" обећавано – да ће се Украјини отворити пут у ЕУ. А неприхватљиво му је то што му се нуди, да експресно приступи НАТО-у против чега је већи део становништва земље. Отуд идеја да се "револуција" из 2004. доврши изборима 2007, можда с новим вођом.

Пре него што је прексиноћ саопштена Украјинцима, одлука о изборима одобрена је у Вашингтону, током посете "краљице кијевског Мајдана" Јулије Тимошенко Сједињеним Државама, недавно. Тимошенкова је о томе говорила с потпредседником САД Чејнијем и шефом дипломатије Рајсовом, добивши неслужбени мандат обновитеља "украјинске демократије". Јушченко је губитник, делује потрошено. Ово што ће сада следити личиће на исто. Али могло би се завршити и поделом Украјине на стару, руски Харков, Донбас и Крим. Косовска карта је у рукама Москве.