Антитетанус не може да се купи

Када је средовечни Вождовчанин недавно дошао у матични дом здравља на заказани превентивни преглед да би добио вакцину против тетануса, нашао се у незгодној ситуацији – лекар није могао да му одобри примање цепива јер му здравствена књижица није била оверена. Очајни човек објаснио је да је остао без посла, да се још није пријавио бироу за запошљавање и да не зна како да дође до неопходне вакцине.Aли, докторка је била неумољива – нико без оверене књижице не може да добијеантитетанус.

Оваквих случајева је све више, а то потврђује и докторка Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине у Дому здравља „Вождовац”. Многи људи би били срећни, каже, да вакцину могу да купе у приватној апотеци и тако себе поштеде губљења живаца, али у нашој земљи то није могуће.

– Има доста људи који преко ноћи остају без посла, којима књижица није оверена или којима је овај документ украден, а изненада морају да приме вакцину против тетануса због тога што су се посекли или их је ујео пас. Ту су и они који морају да приме ревакцину, али због истог проблема ни то не могу да ураде. Тим пацијентима можемо да наплатимо преглед, али не и да им продамо ампулу вакцине – истакла је др Димитријевић.

Према правилима о имунизацији, обавезна је вакцинација против тетануса у току живота. До 14 година спроводи се код деце „преко” школе, а после би требало да се од 30 године даје једна доза „теталпана” на сваких десет година.

– Ми имамо право да укажемо хитну медицинску помоћ, а вакцина спада у превентиву. Ако је неко отворио картон, а нема претходни, немамо увида кад је и да ли је раније примао антитетанус. Када нам дође хитан случај, дајемо најпре серум тетануса, али проблем настаје када треба редовно да добија вакцине, а није оверио књижицу. Дешава се и да пацијенти забораве да треба да је приме, па када се случајно повреде после неког времена, цео поступак морају да прођу из почетка – истакла је др Димитријевић.

У Министарству здравља, међутим, тврде сасвим супротно. Сви они којима је потребна ова вакцина морају да се третирају као хитни случајеви и добију цепиво, без обзира на то да ли им је оверен „здравствени документ”. У овој институцији напомињу да лекари то добро знају и да сви грађани имају право да буду вакцинисани против тетануса.

Очигледно, неко није добро протумачио закон!

------------------------------------------------

Ране као место заразе

Особе које нису уредно вакцинисане могу да се заразе контактом повређене коже са „упрљаним” предметом, најчешће кроз убодне ране загађеном земљом, уличном прашином, столицом животиња и човека, као и порођајем у нехигијенским условима.

„Тетаногеним” се сматрају ране загађене земљом и изметом животиња и човека, нарочито повреде главе, дубоке ране, опекотине, повреде са преломом, а обољење повремено уследи након наизглед чистих површинских рана, оперативних поступака, убода инсеката, инфекција зуба и интравенске употребе дроге. Тетанус се не преноси директно са човека на човека, а болест почиње болним грчевима мишића, најпре лица, а затим врата, трупа и ногу. Смрт наступа код 10 до 90 одсто оболелих у зависности од узраста, тежине инфекције и места уласка бацила у организам, као и степена пружене здравствене неге.