У чаршији најлепше

Дунав је та чаробна реч. Због њега ће у Кладову сваки хроничар моћи гостима да прича о историји дугој осам хиљада година. Почиње – са неолитом и остацима цивилизације и културе у Лепенском виру, а после су долазили, одлазили или нестајали Римљани, Хуни, Келти, Словени, Турци, аустроугарски досељеници. Сви су се држали обале, живели, радили или градили мост некад давно, од 103. до 105. године, попут Трајана. Или хидроелектрану, успех савремених неимара пре 36 година. О каквом је подухвату реч потврђује чињеница да ХЕ Ђердап може да задовољи, рецимо, потребе Београда за струјом или четвртину потреба целе Србије.

Обичном свету и Кладовљанима притиснутим летњом жегом лепо је и без прошлости на том истом Дунаву. Покрај новог хотела „Водена звезда Дунава” налази се уређена плажа, зна се докле може да се плива, невероватно чист и сређен тоалет у коме се услуга не наплаћује...

Кад захлади, увече, већина је на калдрми Старе чаршије. Ту стижу увек најсвежије новости, преносе се од уста до увета а после утакмице у спортској хали нађу се ту судије, спортисти и навијачи да још једном „проанализирају ствари”. Нема саобраћаја.  

Кафићи, посластичарнице, пекаре, продавнице, бутици, начичкани једни до других, телевизори на све стране, па коме је уз пиће по вољи серија, дневник, музички програм − само окрене фотељу и ужива у ТВ програму, макар и у комшијском локалу. До касно раде и мењачнице, с обзиром на гастарбајтере, који током ферија а посебно поводом дводневног Етно-фестивала, јуче завршеног, редовно похрле у завичај. Буде ту хране, ручних радова али најважнији су певачи попут Јелене Томашевић и Славице Ћуктераш које су наступале.

У галерији Туристичко-информативног центра увек има нечег интересантног, попут тканих радова Десе Пауновић, која је доказала да се на разбоју може направити и ташна и огртач и шал. Једна од жена, које у Кладову, под окриљем удружења „Мисијa Креатива”, својим делима показују да занимање и инспирација не морају да се свађају и да и трговац по струци може да буде врло успешан стваралац.

Жаклина Николић, директор Центра за културу Кладова, ових дана била је поприлично заузета постављањем две изложбе. Једна је „Дунавска авантура” у галерији, са видео презентацијама неких прошлих времена и симулацијама путовања кроз Ђердапску клисуру. Друга је „Тврђаве на Дунаве”, поставка у атријуму центра, којом је пре свега захваљујући Министарству културе показано да Дунав повезује као нит Бач, Петроварадин, Београд, Смедерево, Рам, Голубац и тврђаву Фетислам у Кладову. Фетислам је утврђење настало на темељима римског Занеса, 1524. године када се Мухамед Други припремао за освајање Европе. Чине га велика тврђава и мали град унутар ње. У својој бурној прошлости често је мењала газду и дефинитивно је 26. априла 1867. предата српским властима па се тај датум слави као Дан општине.

Али, није у Кладову само Дунав достојан дивљења због „кривудања” – Великог и Малог казана – која прави путујући кроз клисуру. Не баш тако позната река Бледерија у селу Река заслужна је што мештани већ триста година у истој старој воденици, која припада свим сељанима, мељу жито, а неколико километара испред прави прелеп водопад. Водена завеса висока седам метара. Да посетилац не поверује − Кладово, град не претерано велик, али триста чуда за видети. Археолошка открића се подразумевају, мада су многа због градње бране потопљена. Довољно далеко од воде, на сигурном, налази споменик Вуку Караџићу, који је некада давно био управник царине у Брзој Паланци.

Кладовљани су поносни и на цркву Светог Ђорђа. Некада је постојала мала, па је на њеном месту саграђена нова 1862, у византијском стилу, а у њу су улазили и краљ Александар Обреновић са мајком краљицом Наталијом и Никола, Пашић, Илија Гарашанин а сада сваком посетиоцу падне у очи уљана слика са фигуром Свете Петке у природној величини, коју су 1933. цркви даривали Даринка и Михајло Симић.

И још нешто необично. Кладово има много возача, сваки трећи житељ овог града има дозволу. Дошапнуо нам је то Урош Бановић, познатији као Лала, инжењер који је радни вео провео у хидроелектрани, а као стручњак за саобраћај води петком специјализовану емисију „Саобраћајно око” на Радио Ђердапу. О овом граду, у који се доселио из Војводине, па му одатле и надимак, написао је хиљаде текстова.

---------------------------------------------------------------- 

 Нови трг, парк...

Јован Стингић, начелник општинске управе у Кладову се некада бавио сасвим другим послом: по завршетку правног факултета постао је инспектор за привредни криминал. Сада се у свом родном граду бави комуналним темама, каже креативнији је то посао и може много тога кориснијег да се постигне (још је радник МУП-а и мирује му радни однос) и са задовољством прича како ће за месец дана бити завршено преуређење Градског трга, да су за две године урађене две фонтане, гејзир...

− Много тога пре није овако изгледало у центру. Лане смо почели изградњу парка на површини нешто већој од пет хектара и то је врло амбициозан пројекат који нам је као донацију урадило Зеленило Београд, истиче Стингић. − Предрачунска вредност тог посла, који се спроводи у дело са Хидроелектраном Ђердап је око 60 милиона динара а када све буде готово у парку ће моћи да се играју најмлађи, одмарају пензионери, рекреирају они спортског духа. У овој зеленој оази почело је и подизање Дечјег града на 50 ари, који ће делом, осим новцем ХЕ Ђердап, бити финансиран из европских фондова, јер како Стингић истиче, где год нађу могући извор пара настоје да конкуришу.

Начелник посебно наглашава да ће се завршетком парка направити читав комплекс, с једне стране се већ налази спортска хала а на крају низа ће бити марина. Гости су увек добродошли, али за сада у Кладову, иако је на обали Дунава којом плове силни бродови, нема путничке већ само теретне марине.

− Око 60.000 туриста нас је посетило лане, предњачили су учесници семинара и радничких спортских игара. До 500 гостију можемо да сместимо без проблема у овдашње хотеле, мада када та бројка буде премашена као добри домаћини подстичемо и приватни смештај и нађемо места у кампу у Караташу − додаје начелник Стингић, најављујући преуређење марине и средњовековне тврђаве Фетислам, за коју су паре обезбеђене из Европске уније. За оне из предграђа асфалтирани су километри путева, уведена канализација...

 --------------------------------------------------------------------

Бројке кажу

·У општини Кладово, у 32 месне заједнице живи 32.000 становника

·град Кладово има 12.000 житеља

·на привременом раду у иностранству је 8.000 Кладовљана (рецимо, сви из села Љубичевац су, рецимо, у Данској, они из Врбице су у Бечу а гастарбајтери из Грабовице раде у Шведској), али они углавном не улажу новац у привреду и пројекте већ граде велике куће и штале које остају празне

·Кладовљанки има за 2000 више него Кладовљана

·најбројније је становништво између 45. и 49. године

·међу децом узраста до четири године има 652 дечака и 571 девојчица