Руже од лубенице

Дуго су трајале расправе о томе да ли је лубеница поврће или воће и таман када је та недоумица разрешена, кулинар Дејан Илић из Пожаревца додаје још једну могућност: можда су цвеће, јер његове руже од бостана одушеве све који их виде и једу.

Поштујући препоруку стручњака да у храни уживају сва чула а то значи да лепо мирише, да је укусна али и привлачна за око – овај млади кувар је пет година трагао за начином како да тај уметнички израз буде што упечатљивији.

– Декорација се учи у средњој школи, али ја сам увек желео нешто више, да буде другачије, богатије – каже наш домаћин додајући да је украсе од воћа и поврћа почео да прави, према упутствима са Интернета, пре три године. – Посматрао сам како други раде. Од алата ми је био потребан нож, па сам га направио уз помоћ брусилице, тако да буде што сличнији оригиналном тајландском ножу који је савитљив и оштар.  

Сама техника долази са вежбањем и искуством, а вештину је Дејан почео да стиче на ротквицама. Данас нема поврћа и воћа које у рукама овог „мајстора од ножа” не „процвета”.

Код нас је ова, доста пипава, кулинарска дисциплина, још увек мало заступљена. Дејан је једини мајстор за резбарење воћа и поврћа у Пожаревцу и околини и један од малобројних у Србији. Мада у свету све више хотела и ресторана има људе запослене само за прављење стоних декорација.

– У Италији, Русији, Швајцарској, САД-у организују се курсеви од два до три дана (20 сати рада), по цени од 400 до 500 евра, у зависности од нивоа. А код нас се једва долази и до алата. Морао сам да замолим пријатеља да ми преко Интернета поручи ножеве и донесе, а онда се испоставило да су тупи – прича Дејан док нам показује коферчић пун разних алаткица и модли намењених за професионално бављење овом врстом резбарења (кaрвинг) која у азијским земљама има дугу традицију.

Пре него што је запловио у кулинарске воде, за које се школовао, наш домаћин се две деценије професионално бавио одбојком (сада је студент економије). Међутим, по ономе што ради рекли бисмо да се он лопте није одрекао, само је нашао замену.  

– Лубеница је најатрактивнија. Има најлепши контраст боја: црвено, бело и зелено. Округла је, што све скупа даје могућност најлепшег изражавања, објашњава свој избор наш саговорник и додаје да му је потребно око сат времена за украшавање једне, што опет зависи и од врсте резбарије и величине лубенице. Захтевније и компликованије бравуре и фигуре неки пут изискују да се на једној лубеници ради и по два дана, сат-сат и по, јер рука мора да се одмори. А крајњи резултат је усхићен осмех посматрача.

Упоредо са резбарењем за своју душу Дејан се присећао градива из школских дана, припремајући прво разне ђаконије у кругу породице. Гости су све чешће тражили рецепт, а онда и стручну помоћ. Тако да је, пре две године, за отварање неког козметичког салона, уз помоћ супруге Јелене, иначе учитељице, припремио комплетно послужење, које је било врло запажено. Од тада Илића, родбина и пријатељи све чешће зову да, уместо поклона, помогне око припремања послужења. Уз укусне залогајчиће Дејан све те свечаности и декорише аранжманима од резбареног воћа и поврћа.

– Као десерт радо служим воће – каже овај кувар спортског духа који не престаје да се надмеће, сам са собом. – Дуго сам смишљао шта да понудимо госту да буде изненађен, одушевљен и да се освежи када проба. Знао сам да то треба да буду мали расхлађени залогаји воћа, од јабуке, поморанџе, јагода... Обликујем и аранжман у облику пауна, према фотографији коју сам скинуо с Интернета. Никада до тада то нисам радио али сам уз помоћ супруге Јелена успео да „скинем” све до детаља, па и „реп” који су чинили ражњићи с нанизаним комадићима воћа, пободени у ананас. После тога је дошла на ред воћна „палма” одскоро метар и по висине. То је тек био изазов, требало је да стоји све једно на другом уредно спаковано. Тако је почело, а онда се отргло контроли…

Док се смешка и прича Илић вештим покретом ножа прави латице руже у лубеници. Али, радо он узме и поврће у руке.

– Украс се може направити од шаргарепа, тиквица и роткве, зелене салате, празилука и купуса, јабука, крушака, диња... Све може да се употреби за прелепе цветове ружа, хризантема, кала. Зависи само од чега желимо да почнемо, у овом послу је врхунац да оно што се направи буде најсличније оригиналу, рецимо цвету руже, хризантеме, кале... Неопходно је да воће буде свеже, а нож мали и оштар. Најлакше се украшавају јабуке, лубенице и диње, мада се као додатак служи и јагодасто воће.

Воћни аранжмани су врло интересантни „за видети”, али се брзо и поједу. Да би нам показао како све што нам је причао изгледа на делу Дејан нас је позвао да присуствујемо припремама декорације за свадбу. Посла је било и за његову супругу Јелену и свастику Данијелу Жуковски.

Искрено речено нисмо били одушевљени да присуствујемо свадби певушећи рефрен песме Ђорђа Балашевића: „...парада пијанства и кича”. Када смо стигли до капије ресторана „Оаза” у Пожаревцу – изненађење. Столови за око 50 званица, које су позвали младенци Александра и Влада Аћимовић, били су распоређени по травњаку баште. Храна је припремљена за уживање, симфонија укуса, мириса и колора. Ту је до изражаја дошло и умеће Дејана Илића, који је искористио фонтану као расхладну витрину, око које је сервирао предјело, док су резбарене лубенице замениле цветни аранжман и биле права атракција. И слатко освежење после поједених сланиша.