Волстрит се спрема за најгоре

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У Вашингтону расте политичка збрка око начина како да се избегне да 2. августа земља доспе у ситуацију првог фискалног банкрота у својој историји. У оптицају је неколико планова како да се пре тог рока подигне законско ограничење за задуживање владе, али ниједан, засад, није добио приоритет нити има изгледа да обезбеди потребан број гласова у оба конгресна дома.

Ову ситуацију најбоље је описао представник за штампу Беле куће Џим Карни: „Ка станици иде неколико возова и ми треба да се одлучимо (коме да дамо предност)”, рекао је он, објављујући најновију концесију на коју је спреман његов шеф – председник Барак Обама.

Иако се зарекао да неће потписати ниједно краткорочно решење, Обама је сада спреман и на то – да се малим подизањем плафона за задуживање купи време, неопходно за већу погодбу.

То се сада чини као једина могућност за излазак из кризе, јер су сви ранији рокови истекли и пошто је очигледно да и око новог плана, потеклог прекјуче из сената, до 2. августа не може да се постигне консензус.

Суочен са растућом извесношћу да до овог рока неће бити решења, центар америчке финансијске индустрије „Волстрит” започео је, како пише „Њујорк тајмс”, припреме за ситуацију у којој обвезнице америчког државног дуга, досад најпоузданији вредносни папири – то више неће бити.

Те обвезнице су досад биле „чврста монета”: њихови поседници су их користили као депозит и гаранцију да ће извршавати своје обавезе. Ако се заиста догоди да оне не могу да буду исплаћиване по доспећу, није тешко замислити ланчани поремећај у целом финансијском систему, не само у САД.

На берзама су, према „Њујорк тајмсу”, већ удвостручене цене финансијских пакета, такозваних деривата, који гарантују профит, у случају да благајна америчке владе остане празна.

Процењује се да би прва последица овакве ситуације била снижавање кредитног рејтинга (оцена поузданости неког дужника) Америке, што подразумева пораст цене задуживања, не само државе, него и скупље кредите за корпорације и грађане, што је ситуација која је другде већ виђена.

САД би, другим речима, доспела у положај унеколико сличан ономе у коме је сада Грчка.

У овом моменту се заиста не види како демократе и републиканци могу да премосте политичке препреке, које су сами поставили на путу споразума о ствари која је кроз историју била сасвим рутинска. Граница за задуживање владе досад је подизана, чак, око 90 пута – и седам пута само у последњих десет година.

Заплет је сада створен због инсистирања републиканаца, који су већина у Представничком дому (а сваки закон мора да се усвоји и тамо и у сенату), да подизање лимита на владиној „кредитној картици” буде праћено значајним кресањем буџетских издатака, и краткорочно и дугорочно. Америчка задуженост – нешто преко 14 билиона долара, безмало је сто одсто бруто националног производа, укупног годишњег обрта у целој економији земље, док је овогодишња разлика између буџетских прихода и расхода пројектована на 1,6 билиона (хиљада милијарди).

Обама је понудио план, по коме би се буџетска потрошња смањила за четири билиона у идућих 10 година, што би подразумевало истинско стезање каиша: не би били поштеђени ни Пентагон ни социјални програми. Републиканци, међутим, не прихватају да то буде праћено и повећањем буџетских прихода за једну милијарду, кроз укидање неких пореских олакшица за богатије Американце и субвенција за неке индустрије.

Чак 87 републиканаца изабраних у Представничком дому прошлог новембра, уз подршку ултраконзервативног покрета „Чајанка”, потписало је обавезу да никад неће гласати за било какво повећање пореза.

Демократе у конгресу су све увереније да не постоји начин да се овом блоку изађе у сусрет – и то је политичка драма коју већина Американаца, али и остатак света, прати са велим стрепњама и све мањим надама да ће имати срећан расплет.