И после Хага – Хаг

Тридесет петорици садашњих станара притворске јединице у Схевенингену као и последњем хашком оптуженику који стиже пред врата затвора на обали мора биће суђено у Хашком трибуналу, чак и ако он затвори капије 2014, како је предвиђено Резолуцијом 1966. из децембра 2010. године. Постоји теоретска могућност да се неки од њих препусти неком од домаћих судова на територији бивше Југославије, али према ономе што „Политика” сазнаје од стручњака за међународну правду, или познавалаца хашке праксе, мале су шансе да се то и практично оствари.

Ранг оних који у Схевенингену чекају суђење, или је процес у току, како се оцењује, сувише је висок, па није вероватно да ће било ко од њих бити препуштен неком од специјалних судова на домаћем терену. Поред новајлије Ратка Младића, у Схевенингену тренутно проводе дуге дане и ноћи Радован Караџић, Властимир Ђорђевић, три Лукића (Милан, Средоје и Сретен), Драгољуб Ојданић, Небојша Павковић, Идриз Балај, Лахи Брахимај, Анте Готовина, Војислав Шешељ… Миле Мркшић чека још неколико дана да буде пребачен на издржавање казне. Понеког, с времена на време, пуштају на ограничену слободу, што зависи од процене суда и затворских службеника, али се свих 35, укључујући и Рамуша Харадинаја, воде као људи са хашком адресом.

Некима се може чинити да је притвор на обалама валовитог Северног мора, данас, осамнаест година пошто је трибунал основан, и даље пренастањен, али било је периода када је у зградама овог холандског притвора боравило и по седамдесет оптуженика. Од сада па надаље, са доласком Хаџића, круг се затвара, и многи ће почети ускоро да одлазе на издржавање казне у прави затвор, или кући уколико им је казна мања од оне коју су већ провели у блажем али неизвесном притвору. Од априла 1995. када је први станар дошао у притвор (Душко Тадић), у њему је боравило 160 особа,  краће или дуже, неки годинама, а неки и више од деценије,. Сада је једна од две зграде враћена Холандији, док су станари друге ослободили трећи спрат и збили се само на два.

Из првобитног оквира стратегије затварања, испоштован је само први циљ. Од 2004. није подигнута ниједна нова оптужница, али задати рок да се до краја 2008. сви процеси окончају није могао бити остварен, и због кашњењу у хватању оптужених бегунаца, и због тога што се у току појединих процеса испостављало да су они много комплекснији него што се у први мах претпостављало.

Према последњој процени надлежних, суђење Радовану Караџићу могло би да се заврши пред крај 2013, док ће остали случајеви који су у претпроцесном или процесном стадијуму бити окончани до 2011. (4) или 2012. (5). У међувремену је дошло до застоја у процесу бившем председнику Републике Српске, па је питање да ли ће и ове процене бити веродостојне.

Још је рано да се нагађа кад ће почети, а камоли кад ће се завршити суђење Ратку Младићу или Горану Хаџићу. Можда ће претпроцесни поступак бити краћи него код појединаца који су одлежали у Схевенингену и по десетак година пре него што су изашли пред судије. Сва је прилика да ће се у Њујорку ипак још једном продужити „мандат” ад хок трибунала за бившу Југославију, или ће се процеси пренети на такозвано резидуално тело, чије ће седиште, када су непочинства у бившој Југославији у питању – бити такође у Хагу.

----------------------------------------------

Суђења у току

Тренутно су све суднице у трибуналу, који је на неколико километара вожње од притвора, заузете и пре подне и после подне. У току је седам суђења: Радовану Караџићу, Момчилу Перишићу, Јадранку Прлићу и још петорици, Валентину Ћорићу и Бериславу Пушићу, Војиславу Шешељу, Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, Мићу Станишићу и Стојану Жупљанину и Здравку Толимиру.