Нови савез старих противника

Од нашег сталног дописника

БАЊАЛУКА, 28. новембра – Заједничка тајна тачка Бошњака и Хрвата у БиХ је противљење постојању Републике Српске. Из овог угла треба посматрати и прекјучерашњи састанак председника Хрватске Стјепана Месића са бошњачким и хрватским чланом Председништва БиХ, Харисом Силајџићем и Жељком Комшићем, организованим мимо знања њиховог колеге из РС Небојше Радмановића. Тим пре што ово није први пут да се званичници Хрватске тајно састају са представницима Бошњака и Хрвата из БиХ, речи су социолога из Бањалуке др Слободана Наградића, који годинама помно прати политичке односе на територији бивше Југославије.

"Садашњи, као и сви ранији, бошњачко-хрватски савез је привремен, јер су интереси једних и других у БиХ потпуно различити", каже за наш лист др Наградић. "Крајњи циљ Бошњака је да постану доминантан народ у БиХ, а Хрватска се никада није одрекла тежње да граница њеног утицаја буде на Дрини. То је основни разлог због којег су и католичка црква и званични Загреб урадили све што су могли да ослабе онај део Хрватске демократске заједнице БиХ који је тежио успостављању трећег, хрватског, ентитета у БиХ."

Хрватима, објашњава наш саговорник, садашња позиција у БиХ уопште не иде наруку. У Влади Федерације БиХ од 16 министарских места њима припада пет, а Бошњацима осам. Преостале три фотеље резервисане су за Србе и остале. То, додао је Наградић, говори да Хрвати, у односу на Бошњаке, немају равноправан положај ни у Федерацији БиХ, коју су 1994. године створили заједно са бошњачким народом. "Због тога би Хрватима, који чине нешто мање од 13 одсто становништва у БиХ, одговарало укидање РС. Када би се то догодило, а верујем да неће, они би добили трећину места у заједничким органима БиХ, а у општинама, које би добиле више власти него што је сада имају, у којима су већина све би држали у својим рукама", истиче Слободан Наградић.

Он подсећа да је до расцепа у ХДЗ БиХ дошло уочи усвајања амандмана на устав БиХ. Претходно, против предложених промена изјаснила се и Бискупска конференција БиХ, али и део званичника Републике Хрватске. Жестоки противници усвајања уставних амандмана били су и посланици Странке за БиХ, Босанске странке, Социјалдемократске уније... За све њих, наводи Наградић, заједничко је било то да би усвајање промена устава БиХ значило "цементирање лоших решења из Дејтонског споразума". Под тим, сви одреда, подразумевају РС и принцип ентитетског гласања, који онемогућава да Бошњаци и Хрвати у Парламентарној скупштини БиХ надгласају Србе. Усвајањем уставних амандмана, тврди он, нестала би могућност укидања РС.

"Најтеже стање је, ипак, унутар бошњачког народа. Део мањих бошњачких странака је заиста за европеизацију БиХ. Већина пак говори о европеизацији, а истовремено су окренути према Оријенту. Уосталом, поглавар Исламске заједнице реис Мустафа Церић позвао је муслимане у БиХ на – исламизацију. То се види и кроз однос Исламске заједнице у БиХ према вехабијама. Она је најпре негирала да је вирус вехабизма захватио овдашње муслимане, онда су признали да вехабија има и кобајаги осудили њихово деловање, а сада би да их уведу у легалне токове Исламске заједнице у БиХ. Да није тако, зар би ријасет Исламске заједнице прекјуче кренуо у отворени обрачун са професором Факултета исламских наука др Решидом Хафизовићем, који је јавно дигао глас против вехабизма и његовог утемељивача Мухамеда Абд ал Вехаба", упозорава др Наградић.