Шешељ оптужен за говор мржње

У Хашком трибуналу јуче је настављено суђења Војиславу Шешељу, у његовом одсуству. Пошто је тужилаштво завршило уводну реч, процес је прекинут до 6. децембра, када се очекује сведочење првог сведока тужилаштва. Другог дана суђења тужилаштво је Шешеља оптужило да је својим говорима подстицао Србе на злочине над несрбима у Хрватској, БиХ као и на протеривање Хрвата из Војводине. Сарадник тужиоца Данијел Саксон је рекао да је Шешељ користио пропаганду како би навео Србе да се плаше, мрзе и чине насиље над припадницима несрпских народа посебно Хрватима и Муслиманима, као и да би, без Шешељеве способности и решености да усади своју верзију стварности у главе многих Срба, било врло мало такозваних војника пешака који би се борили за остварење личног циља оптуженог – стварање велике Србије.
"Говор оптуженог био је криминалне природе. Он је стално приказивао Србе као жртве и то користио као оправдање за колективно насиље и освету, као и освајање територија", рекао је Саксон. Како се јуче чуло, тужилаштво је свесно да постоји разлика између међународно признатог права на слободу говора, нарочито права да се изражавају политичке идеје и коришћења говора мржње који је, како је рекао Саксон, један од основних елемената да се Шешељ сматра кривично одговорним за оптужбе наведене у оптужници.

Саксон је подсетио и да ово није прво међународно суђење за злочиначку употребу пропаганде.

"После Другог светског рата међународни војни суд у Нирнбергу осудио је Јулијуса Стајхера за злочин против човечности, односно прогон, због хушкања немачког народа да убија и истребљује Јевреје. Баш као што је Јулијус Стајхер наставио да објављује своју такозвану "пропаганду смрти", знајући да се у окупираним источним територијама истребљују Јевреји, Шешељ је за време оружаних сукоба у бившој Југославији користио реторику демонизације и дехуманизације у односу на несрбе, а да је при томе знао за злочине које чине српске снаге и то као директан резултат његове пропаганде и његових говора. Залагање за коначно решење у току Другог светског рата, које је промовисао Стајхер, сматрано је општом кампањом прогона која није била повезана са неким конкретним поступцима или делима. У овом предмету Шешељево учешће у удруженом злочиначком подухвату, кроз његову пропаганду, ширења страха и мржње усмерене на несрбе такође је прерасло у сличну општу кампању прогона, а Шешељ је директно подстицао конкретне злочине на конкретним локацијама и лично је починио конкретне злочине на конкретним локацијама.

Шешељ је имао опасну способност да шири своју пропаганду и врши утицај како у политичким тако и у војним круговима и то у исто време. То му је омогућило да регрутује и индоктринира особе вољне да воде рат и почине злочине који су били нужни како би се остварио његов циљ успостављања велике Србије", рекао је Саксон.

Он се позвао и на пресуду суда за Руанду у такозваном "медијском предмету".

Међународни кривични суд за Руанду осудио је Фердинанда Нахиману, Жан Боцка Баријагвизу и Хасана Менгезеа за злочине директног и јавног навођења на чињење геноцида и злочин против човечности, односно прогон. Суд се усредсредио на кумулативно дејство говора мржње и навођења на насиље који су избијали из новинских чланака у Кангури и емисијама на радио станици РТЛМ емитованој широм Руанде. А, како је јуче најављено, у предмету Шешељ тужилаштво ће на сличан начин покушати да прикаже кумулативно дејство Шешељеве пропаганде.

У судници су јуче емитовани и телевизијски снимци неколико Шешељевих говора у којима он позива на формирање граница српске државе на правцу Карловац – Огулин – Карлобаг – Вировитица.

Додељени бранилац Дејвид Хупер, кога Шешељ не признаје, није желео јуче да изнесе уводну реч одбране, већ би ту могућност, како је рекао, оставио "у неком тренутку касније Шешељу".

Он је потврдио да "јуче није имао никаквих контаката са оптуженим".

Хупер је рекао да је Шешељ интелигентан, осетљив и храбар човек и да би желео да Шешељ учествује у сопственом суђењу, с чиме се и судско веће сагласило.

Суђење ће бити настављено 6. децембра извођењем првог сведока оптужбе.

--------------------------------------------------------------------------

Шешељева научна анализа

Зоран Красић, правни саветник Војислава Шешеља, коментаришући хашку оптужницу против лидера СРС, јуче је за "Политику" изјавио да је Војислав Шешељ на 350 страна научно анализирао да ли постоји удружени злочиначки подухват као појам.

"Теорија удруженог злочиначког подухвата у кривично-правном смислу не постоји. То је нешто што је измишљено. То је један провизоријум Хашког трибунала на основу кога они сматрају да могу свакога да оптуже. На основу кривичног права неко може да буде оптужен за подстицање, навођење или саучесништво, али Шешељ није оптужен као саучесник него је оптужен за говор мржње, а садржина говора мржње је његов политички поглед ’велика Србија’", каже Красић.

--------------------------------------------------------------------------

Симић: Идеја тужилаштва није апсурдна

Јован Симић, саветник председника Србије за Хаг, у изјави за "Политику" јуче је оценио да поставка хашке оптужнице против Војислава Шешеља није нелогична.

Шешељу је стављено на терет да је својим активностима допринео атмосфери у земљи која је ескалирала у оружани сукоб. На питање да ли Шешељ може да сноси појединачну кривичну одговорност за дела појединаца којима није командовао, Симић каже да се поставља начелно питање да ли је то када неко прича против других група и позива некога у борбу – подстицање, саучесништво или неки облик распиривања националне и верске нетрпељивости, али да ипак идеја тужилаштва није потпуно апсурдна јер су представници тужилаштва у уводној речи рекли да је оптужени наоружавао, скупљао, агитовао и финансирао. А, "ако у склопу заједничког злочиначког подухвата ви окупљате добровољце које негде шаљете и ако ти добровољци касније почине неки злочин могло би можда да се сматра да распирујете неку мржњу. С друге стране имајте у виду да говоримо о неком обичном свету који је можда био недовољно информисан и који је био поведен том идејом", каже Симић.