Археолошки налази под кључем

Академик Србољуб Живановић оправдано сумња да је деспот Стефан Лазаревић сахрањен у својој задужбини у Манасији. После обиласка археолошких радова у овом манастиру, наш антрополог и палеопатолог светског угледа каже да му није било дозвољено да погледа скелетне остатке пронађене у гробници манастирске цркве.
– Дошао сам из Лондона у Србију да бих видео шта је откривено у Манасији, а игуманија мати Варвара ми је рекла да земне остатке за које тврде да припадају сину цара Лазара могу да видим само уз писмено одобрење епископа браничевског Игњатија. Пола века се бавим овим послом, а ово је први пут да ми није дозвољено да погледам шта су археолози открили. Ако се нешто крије, вероватно значи да неко за то има разлог – каже Живановић. Овај наш стручњак је прегледао и описао посмртне остатке многих српских историјских личности међу којима цара Душана, краља Уроша Првог, краља Владислава Немањића, Стефана Новог. Живановић је на позив патријарха Германа 1983. године прегледао скелетне остатке из манастира Копорин код Велике Плане и после детаљних анализа које су обављене и у Лондону дошао до закључка да припадају светом деспоту Стефану. Српска православна црква која је деспота Стефана уврстила 1927. године у календар светих, 1989. године прихватила је да су мошти овог српског владара откривене у Копорину.

Тврдње археолога

Руководилац радова у манастиру Манасија Марин Брмболић, који је 1977. године као млад археолог током рестаурације Копорина први открио гробницу за коју Живановић тврди да припада деспоту Стефану, има другачије мишљење:

"Пратили смо историјске изворе Константина Филозофа који каже да је после изненадне смрти тело српског владара било пренето у његову цркву у Ресаву и сахрањено. Под Ресавом се не може подразумевати Копорин, јер географски и историјски припада Морави. Приликом дизања пода цркве у Манасији са десне стране од улаза нашли смо средњовековни гроб који је пљачкан врло брзо после укопа. У њему је био скелет у лежећем положају и фрагменти свиле са златном и сребрном срмом."

Брмболић је рекао да се још чекају резултати анализе ДНК, али да се са великом сигурношћу може рећи да су у Манасији откривени земни остаци деспота Стефана. Да би се утврдило да ли пронађени скелет припада овом српском владару узет је и узорак са моштију цара Лазара из манастира Раванице.

Живановић каже да Брмболић за своје тврдње није понудио ниједан чврст доказ.

– Анализа ДНК у Београду може да се ради само у две лабораторије и тешко може нешто до докаже. Мошти кнеза Лазара су током историје више пута премештане и пресвлачене. Узимани су поједини делови за цркву Лазарицу у Бирмингену, фрушкогорску Раваницу и за још неке цркве. Због тога што су их многи додиривали рукама мошти су, стручно речено, контаминиране и није могуће добити поуздан резултат. Исти је случај и са скелетом у Манасији, јер је гроб био већ ремећен – објашњава Србољуб Живановић.

Дубровачки хирург

Своје откриће у манастиру Копорин Живановић, који је две деценије радио и у најстаријој европској здравственој установи, краљевској болници "Свети Бартоломеј" у Лондону основаној 1123. године, заснива на чврстим палеопатолошким доказима.

– Тачно се зна од чега је деспот Стефан боловао, које повреде и и какве хируршке интервенције је имао и све се то види на скелетним остацима пронађеним у манастиру Копорин. Зато сам и хтео да погледам шта су пронашли у Манасији – тврди овај стручњак.

После Ангорске битке 1402. године деспот Стефан Лазаревић је био рањен у руку и ногу и годинама је због тога боловао. Према подацима млетачког и дубровачког архива, 1408. године Дубровник шаље хирурга Даниа Пасиниса школованог у Верони у Београд. Не зна се када је српски владар оперисан, али историјски извори бележе да крајем те исте године у Будиму приликом посете краљу Сигисмунду деспот Стефан више није храмао.