Слепи се тешко укључују у друштво

Када је успешна студенткиња једног београдског факултета, која има оштећење чула вида, конкурисала за пријем у летњи камп у Русији, зачудила се јер на ранг-листи није нашла своје име ни међу примљенима ни међу одбијенима. Све процедуре око предаје докумената девојка је испунила, али су се представници факултета понашали као да није ни конкурисала. Немајући куд, студенткиња се обратила Савезу слепих Србије, чији је члан. Тек после слања протестног писма факултету и Министарству просвете и науке, она је заузела место које јој припада и са колегама отпутовала на усавршавање у Русију.

Ово је само једна препрека на коју слепи и слабовиди људи наилазе у покушају да живе „као сав нормалан свет”, каже Драгиша Дробњак, секретар Савеза слепих Србије.

Предрасуде и физичке баријере свакодневна су појава у њиховом животу, поготово уколико живе у мањим местима. Ипак, од борбе за равноправан друштвени положај не одустају. На том путу су, према речима нашег саговорника, најзначајнији образовање и могућност запослења.

Савез слепих Србије, који ове године слави 65 година постојања, броји 12.000 чланова чије интересе покушава да заштити у свим областима од образовања и запослења до спорта и рекреације.

– У свом раду пуно пажње посвећујемо образовању. Новим законима о образовању, високом школству, уџбеницима и предшколском образовању знатно је унапређен положај слепе и слабовиде деце у школама, али проблем је примена закона. И даље нема обученог особља у редовним школама, недостају уџбеници и друга помагала. Завод за уџбенике је једина установа која штампа књиге на Брајевом писму, али покривен је мали број предмета. Држава даје бесплатне уџбенике ученицима од првог до трећег разреда основне школе, али не и деци са оштећењем вида – каже Дробњак и додаје да би држава редовно требало да издваја новац за уџбенике, помагала и стручне сараднике ученицима који имају оштећење вида.

Неадекватна занимања у школама која похађају слепа и слабовида деца представљају још један проблем. И даље ови ђаци уче за телефонисту, занимање које је одавно превазиђено. Боље пролазе они који се одлуче за занимање физиотерапеута.

– У школама мора бити организована настава на такав начин да ученици са оштећењем чула вида уче рад на рачунару, стране језике и оспособљавају се за самостално кретање – објашњава наш саговорник.

Када пређу трновиту стазу школовања и усавршавања слепи и слабовиди тешко долазе до посла. Држава би, према мишљењу нашег саговорника, морала још више да подстиче предузећа која запошљавају особе са инвалидитетом. Олакшице за ове предузетнике постоје, али како каже Дробњак, нису довољно стимулативне. Према његовим речима није добро то што наш закон не прави разлику између запослења особа са лакшим и тежим обликом инвалидитета, у које спадају и слепи.

– Само уколико нам држава обезбеди могућност образовања и запослења можемо постати корисни чланови друштва, а то нам је и циљ – истиче Драгиша Дробњак.

Иако готово на сваком кораку наилазе на препреке, слепи и слабовиди завршавају високе школе и факултете, а ово удружење броји десетак магистара и неколико доктора наука. Чланови овог удружења запослени су и на Правном, Дефектолошком и на Факултету политичких наука, у Министарству правде, Државној лутрији Србије… Књига је, како кажу, њихов прозор у свет, а учење начин да победе таму.

Јелена Попадић

-----------------------------------------------------------

Библиотека пред затварањем

Као што је „Политика” већ писала, специјална библиотека Савеза слепих Србије „Др Милан Будимир” је пред затварањем. „Новац за издавачку делатност од државе ове године нисмо добили, а не оспоравамо чињеницу да је Министарство културе издвојило 5,5 милиона динара за наша друга два пројекта. Ипак, без новца неопходног за рад библиотеке не можемо ни да остваримо пројекте за које нам је новац уплаћен. Немамо други начин да платимо особље и рачуне”, каже наш саговорник и додаје да је прошле године у ову сврху држава уплатила око девет милиона динара и библиотека је успела да објави око 150 аудио издања белетристике, уџбеника и научне литературе. Једино решење је, наглашава Дробњак, да држава узме под своје окриље ову јединствену библиотеку која броји око 1.500 чланова из целе Србије па чак и иностранства.    -----------------------------------------------------------

ЕПС помогао Савезу слепих Србије

Савез слепих Србије, захваљујући донацији Електропривреде Србије, набавио је десет специјално дизајнираних уређаја за слепе – дејзи плејера (рикордера) – који су, чим су стигли из иностранства, уручени онима којима су потребни и који су то, својим резултатима у образовању, и заслужили.
– Комисија Управног одбора Савеза слепих Србије разматрала је молбе 60 ученика и студената и одлучила да десет уређаја добију одлични ученици и студенти на редовном школовању, из осам градова – Београда, Новог Сада, Панчева, Врања, Инђије, Великог Градишта, Шида и Ивањице. Није нам било лако, јер су сви који су поднели молбе одлични ученици и студенти. Надамо се да ћемо у наредном периоду обезбедити средства да и они добију овакве специјалне уређаје, који им значајно помажу у учењу – рекла је Јелена Стојановић, председник Комисије.
Електропривреда Србије последње две године помаже Савезу слепих Србије да набави потребну опрему за своје чланове.
Д. С.