Прехладе и вируси пуне чекаонице лекара

Многи мисле да су ординације лекара у престоници у време годишњих одмора празне, али пуне чекаонице у многим здравственим установама говоре да разне летње болести муче велики број суграђана. Пацијенте у лекарске ординације најчешће „доводе” прехладе и вируси, а анализе говоре да се управо око 20 одстопрехлададогађауправолети.

Докторка Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине Дома здравља „Вождовац”, објашњава да прехладе настају наглим расхлађивањем прегрејаног организма, најчешће после конзумирања ледених напитака или сладоледа. Грађани долазе на прегледе због благих упала дисајних путева, али и стрептококних тешких упала грла.

– Ту су и летње дијареје које се јављају најчешће због узимања хране која је контаминирана или чувана у неадекватним условима, пошто су високе температуре веома погодне за размножавање неких врста бактерија, којих има свуда, а представљају опасност када се нагло размноже – истакла је др Димитријевић.

Појединци сматрају да тек у пролеће могу да „закаче” неку алергију, оне се ипак масовно јављају и у току лета, с тим што у најтоплијем годишњем добу треба рачунати и са променама на кожи, као последици алергије на сунце. Опекотине су управо једна од нежељених облика претераног излагања сунчевим зрацима, а болно црвенило се чешће јавља уколико дува ветар или се особа налази у води. Не треба заборавити ни уједе инсеката, а пацијенте у здравствене установе доводе и тровања инсектицидима, којима се прска воће и поврће.

– Ту су и сунчанице, односно отоци можданих овојница, услед предугог излагања сунцу и високим температурама. Главобоља, мучнина, поремећај свести и падање у несвест често могу да унесу забуну у постављању дијагнозе код особа које болују од високог крвног притиска – објашњава др Невенка Димитријевић.

И деца су чести „гости” педијатара, а ако се налазе са мамама и татама изван града, усијани су телефони на којима се могу добити медицински савети и препоруке. У ово доба године бележе се честе повреде, сунчанице, инфекције изазване прљавим рукама и употребом неисправних намирница, убоди крпеља...

– Ролери, бицикли и скутери средства су за забаву и превоз деце у топлим месецима, али велики број тешких повреда управо је последица падова и неприлагођене брзине. Статистике показују да ношење кацига и штитника на коленима и лактовима смањује ризик од повређивања за готово 80 одсто. Код деце млађег узраста, боравак у парку, чак и у пратњи одраслих, носи опасност од пада са љуљашки, вртешки и клацкалица, исклизнућа са пењалица... – каже др Мирјана Мићовић, педијатар Дома здравља „Стари град”.

И одлазак на плаже и базене, тврди др Мићовић, крије опасности. За тинејџерски узраст карактеристично је јуначење и доказивање, а скокови у воду са високих скакаоница и стрмих стена „идеалан” су полигон.

– Скок у хладну воду не носи само ризик од физичких повреда, већ може да доведе и до поремећаја кардиоваскуларног система, са озбиљним последицама. Зато се препоручује да се, уколико је тело загрејано, постепено улази у воду, а да се скокови избегавају – каже др Мићовић.

Код деце узраста до три године, најбоље је користити средства за заштиту од УВ зрака која садрже цинк и титанијум. Остали могу користити средства која имају минимум 30 заштитни фактор.
Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Гљивице вребају лети

– Највећа заблуда у вези са одласком на базене јесте да се на њима лако може „зарадити” гљивична инфекција – тврди дерматовенеролог Александар Адамовић, директор Завода за кожне и венеричне болести у Београду. Он објашњава да гљивице нормално живе на људској кожи, али су њима подложније особе код којих је киселост коже умањена. У опасности су они који се купају на местима где то није дозвољено, на пример на рекама, поготово у близини канализационих испуста. На уређеним деловима река и језера, рецимо на Ади Циганлији, где се квалитет воде редовно контролише, није могуће „покупити” гљивичну инфекцију – уверава др Адамовић.

У току лета често долази и до бактеријских запаљења која настају као последица чешања.

– То се обично догађа после уједа инсекта, најчешће комараца. Велику улогу игра и повећана влажност коже, јер се током лета више знојимо, поготово на прегибима тела. Зато је важно одржавати личну хигијену и по потреби стављати талк – истиче др Александар Адамовић.

Опасност вреба и у козметичким салонима – и најмања повреда нокта за време педикирског или маникирског третмана може да изазове гљивично обољење. Ризику су изложени и сви људи који су принуђени да дуго ходају у истој обући или су у сталном додиру са водом и синтетичким средствима за прање која размекшавају нокте. Влажна, топла средина, поручују стручњаци, изузетно погодује размножавању патогених гљивица.

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Спасоносни хлад и заштитне креме

Директорка Клинике за дерматовенерологију КЦС-а др Љиљана Меденица саветује да треба избегавати интензивно и директно излагање сунцу, посебно од 11 до 15 часова, а да лети треба што више времена проводити у хладу. Одећа обезбеђује најбољу заштиту од штетног зрачења сунца, па треба носити адекватну гардеробу од густо тканог материјала, мајице дугих рукава, качкет или шешир са широким ободом.

– Неопходно је користити водоотпорне, заштитне антисоларне креме или лосионе. Заштитни фактор, који се означава као СПФ,  мора да буде минимум 15 за одрасле и 30 и виши за децу. Тако се обезбеђује једнака заштита од УВА и УВБ зрака. Заштиту треба нанети 30 минута пре изласка из куће, потом поново на свака два до три сата, чак и током облачних дана, обавезно после пливања или јаког знојења. На планини, крему треба наносити на делове који су изложени сунцу сваких сат времена – додала је др Меденица.

Д. Д. К.

-----------------------------------------------------------

Савети трудницама

– Велика врућина се теже подноси у трудноћи јер се крвни судови шире, задржава се вишак воде, а и теже се тоне у сан. Исхрана мора да буде лакша, препоручује се пет дневних оброка, уз веома битне две богате воћне ужине. Шећер треба избегавати. Свеже поврће у комбинацији са протеинима пожељна је окосница исхране. Мора се повећати и унос течности – дневно око два литра воде и биљних чајева – каже гинеколог др Мима Фазлагић.

Труднице лети, уколико је реч о здравој трудноћи, не би требало да се улење. Шетње су благотворне, али у рано јутро или у сутон. Излагање сунцу у трудноћи, због хормонских промена, може довести до појаве ружних флека на кожи.

– Због великих врућина, важно је предупредити отицање благим масажама и подизањем ногу у хоризонтални положај. Корисно је туширање неколико пута дневно, као и благе ароматичне купке – нагласила је др Фазлагић.

Труднице морају да спавају у соби која је добро проветрена и заштићена од инсеката, а на летовање се може поћи тек после консултација са гинекологом.

Д. Д. К.