Строго поверљива економска дипломатија

„Ништа није готово, док није готово”, овим речима Јелена Марјановић, помоћник министра економије, задужена за билатералну економску сарадњу, после годину дана, коментарише резултате рада двадесетосморо економских дипломата. Како каже, изношењем било каквих најава о преговорима са потенцијалним страним инвеститорима, могла би својим колегама да направи медвеђу услугу и угрози евентуално улагање у нашу земљу.

– То су пословне тајне. Не може се о томе причати јавно. Период од годину дана је релативно кратак за подвлачење црте. Знамо да озбиљни инвестициони циклуси трају три до пет година. Ево, прошлог четвртка је у Косјерићу потписан уговор о изградњи фабрике за пружне прагове италијанског инвеститора „Маргарители” са домаћим партнером „Интеркоп”. Само у првој фази биће уложено шест милиона евра и биће запослено 60 радника, а у наредним годинама предвиђено је додатно улагање – каже Марјановићева и додаје да годишњи буџет за њих двадесетосморо износи 2,5 милиона евра.

Ипак, ових дана Јелена Марјановић пише извештај за Владу Републике Србије о првих 12 месеци рада економскихсаветника. У њему ће, несумњиво, морати и да се позабави и резултатима.

– Наравно, али ће тај извештај у првој фази бити строго поверљив. Знате, постоје најаве неколико компанија да, због кризе или бољих услова, желе своју производњу да преселе из неке земље у региону у Србију. Врло осетљиво би било да ја то сада кажем, јер то може да изазове незадовољство у некој од суседних земаља – каже Марјановићева и додаје да она не жели да буде та, која ће јавно изнети неке податке, које могу да угрозе потенцијалне инвестиције у Србију.

Не крије да је погађа то што је њих двадесетосморо много цењеније у свету него у нашој земљи.

– Нису то никакве Динкићеве дипломате, они раде у интересу Србије. Иностране компаније именовање економских дипломата схватају као знак да Србија њихову земљу сматра за озбиљног економског партнера. Њима значи то што постоји компетентан саговорник, неко кога ће моћи да питају оно што их интересује, ко је динамичан, брз и ко ће доћи у њихову компанију да им представи предности за улагање на нашем тржишту – каже Марјановићева.

Очигледно изреволтирана сталним „прозивкама” на рачун економских дипломата, Јелена Марјановић и пре него што новинар постави питање одговара на критике:

– Чујем, како кажу, да нам они нису ни потребни данас када инвеститори све информације могу да нађу на Интернету. Јесте, али треба неко да им скрене пажњу на нас, да им стави Србију у фокус интересовања, да их натера да направе тај први корак. То би исто било као да неко каже да деца данас не морају да иду у школу, јер све постоји на Интернету, па нека седе за компјутером и уче – љутито каже Марјановићева.

И пре него што је од новинара чула да исти тај посао раде и представништва Привредне коморе у иностранству, Јелена Марјановић је питала:

– Знате ли колико тих представништва има у свету? Само осам. Дај боже да их има много више и да у неким земљама може да оде по неколико економских саветника. Знате ли колика је Русија? Мислите ли да ту огромну територију може да покрива само један човек? Верујте, нема ту никаквог преклапања. У оним местима где уз економске дипломате постоје и представници Привредне коморе Србије, они одлично сарађују, допуњавају се и помажу једни другима – каже наша саговорница и подсећа да је економска дипломатија четврти стуб наше спољне политике.

Пожалила се и да јој је засметало што је недавно у штампи објављено да је Министар Небојша Ћирић слагао кад је уговор са немачким РВЕ приписао раду економског саветника у Берлину.

– Речено је да је пре неколико година ЕПС потписао меморандум са овом немачком компанијом. Али меморандум није обавезујући. Знате колико рада и труда је требало уложити и колики је рударски напор уложен да би се потписао уговор – додаје Марјановићева.

Са друге стране, наводи наша саговорница, економске дипломате су небројано пута помогле у отклањању неких проблема које су имали наши извозници.

– Стално нам се тражи месо, воће и поврће, или неки делови за индустријску производњу. Ми не можемо да произведемо толико робе колико постоји потреба на тамошњим тржиштима. Врло је важан квалитет, производа, али и количина, као и да произвођач има континуитет у испоруци – објашњава Марјановићева и додаје да се извоз од почетка године повећао за тридесетак одсто.

Наравно да то није заслуга економских дипломата и да је томе кумовао и опоравак светске привреде, али је сигурно да постоји и њихов допринос за такав резултат.

Раније је истицано да заједно са Министарством економије и Агенцијом за страна улагања „Сиепом”, економске дипломате у овом тренутку разговарају са око 100 потенцијалних инвеститора.

Као конкретни резултати њиховог рада убрајали су се долазак компаније „Јуре” у Рачу и Ниш, јер је тај посао „помогао економски саветник у Словачкој где Корејци имају главно седиште за Европу”. Као резултат рада економских представника спомињан је и долазак компанија „Аутомотив” из Словеније, „Леони” из Немачке, „Дрекслер Мајер”, такође из Немачке

– „Фалке” је почео да прави фабрику у Лесковцу, „Горење” прави нову фабрику бојлера у Старој Пазови и сели целокупну производњу бојлера из Словеније у Србији, Словачка „Татра Вагонка”, једна од највећих фабрика у Европи за производњу вагона, преузела је „Братство” из Суботице, у Ниш је дошао и „Дајтек”. Позната робна марка из Италије, „Калцедонија”, покренула је производњу у Сомбору – наводили су у Министарству економије.

Аница Телесковић